Крило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon page |
Нема описа измене |
||
Ред 65:
* Доњака је [[површина]] доњег омотача крила, ограниченог с нападном и са излазном ивицом.
* Горњака је површина горњег омотача крила, на исти начин ограничена као и доњака.
Најједноставнији је [[правоугаоник|правоугаони]] облик крила. Код њега су, ако нема конструкционог ''витоперења'', сви аеропрофили
=== Облик крила у плану ===
Ред 98:
Најједноставнији модел објашњења појаве узгона при [[струјно поље|опструјавању]] [[аеропрофил]]а с [[ваздух]]ом, ако се у томе процесу условно занемари појава [[Аеродинамички отпор|отпора]]. Према симулацији струјања ваздуха на слици десно, уочава се да је већа [[брзина]] честице преко горњаке, у односу на честицу испод доњаке. Физички је то јасно, пошто је пут преко горњаке дужи (већа је кривина), а обе честице ваздуха имају физичку законитост да зајено стигну у крајњу тачку аеропрофила.
[[Датотека:Karman trefftz.gif|Симулација струјања ваздуха око аеропрофила.|десно|мини|360п]] Брзина струјања је обрнуто пропорционална пречнику закривљености аеропрофила. Овај тип струјања се назива потенцијално или ''везани вртлог''. По Бернулијовој једначини (одржања енергије), с порастом брзине статички притисак [[флуид]]а опада. Значи, на основу те физикалности, већи је статички притисак испод доњаке него изнад горњаке. Та разлика притиска ствара силу потиска, од доњаке према горњаци. Та је сила узгон. Ако се замисли [[правоугаоник|правоугаоно]] крило бесконачне виткости, то јест с бесконачним размахом, онда се бесконачно пута понављају аеропрофили, са
[[Датотека:Trodimenzionalno 4.svg|Утицај крајева на опструјавање око крила.|десно|мини|280п]] У [[Аеротунели|аеротунелима]] се симулира бесконачна виткост (<math>\ \lambda = \infty</math>), односно испитују се аеропрофили, постављањем већих граничних плоча на крајеве крила.<ref>[http://www.iop.org/EJ/article/0031-9120/38/6/001/pe3_6_001.pdf Како се ствара узгон], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="Како лете авиони"/>
|