Крило — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon page
Нема описа измене
Ред 65:
* Доњака је [[површина]] доњег омотача крила, ограниченог с нападном и са излазном ивицом.
* Горњака је површина горњег омотача крила, на исти начин ограничена као и доњака.
Најједноставнији је [[правоугаоник|правоугаони]] облик крила. Код њега су, ако нема конструкционог ''витоперења'', сви аеропрофили индентичниидентични. Аеропрофил дефинише облик његове средње линије и расподела дебљине дуж ње. Средња линија спаја тачке које представљају средину између ордината горњаке и доњаке аеропрофила, дуж апцисе. Најкраће растојање између крајњих тачака средње линије је тетива аеропрофила. Код симетричних аеропрофила се средња линија поклапа са тетивом. Аеропрофил се пројектује, за задати дијапазон [[брзина]], по критеријуму обезбеђења захтеваног узгона, при минималном отпору. У подзвучној области брзина, најдоминантији утицај на отпор има трење, док је у крозвучној и надзвучној области највећи таласни отпор. За подзвучне [[брзина|брзине]] су најчешће асиметрични аеропрофили, тада је већа кривина горњаке од доњаке. У овим условима се користе и веће релативне дебљине. За крозвучне и надзвучне брзине су симетрични аеропрофили и мањих су релативних дебљина. На основу теорије и експеримената, произилази да на коефицијент узгона има већи утицај закривљеност средње линије од дебљине аеропрофила.<ref name="FI">{{harvnb|Rendulić|1960|pp=36–70}}</ref><ref name="Како лете авиони">[http://www.allstar.fiu.edu/aero/airflylvl3.htm Како лете авиони], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="Wing Geometry Definitions">{{cite web|url=https://www.grc.nasa.gov/WWW/k-12/airplane/geom.html|title=Wing Geometry Definitions| quote =Wing Geometry Definitions|author = | date =| format = |publisher=grc.nasa.| location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 26. 5. 2015.}}</ref>
 
=== Облик крила у плану ===
Ред 98:
 
Најједноставнији модел објашњења појаве узгона при [[струјно поље|опструјавању]] [[аеропрофил]]а с [[ваздух]]ом, ако се у томе процесу условно занемари појава [[Аеродинамички отпор|отпора]]. Према симулацији струјања ваздуха на слици десно, уочава се да је већа [[брзина]] честице преко горњаке, у односу на честицу испод доњаке. Физички је то јасно, пошто је пут преко горњаке дужи (већа је кривина), а обе честице ваздуха имају физичку законитост да зајено стигну у крајњу тачку аеропрофила.
[[Датотека:Karman trefftz.gif|Симулација струјања ваздуха око аеропрофила.|десно|мини|360п]] Брзина струјања је обрнуто пропорционална пречнику закривљености аеропрофила. Овај тип струјања се назива потенцијално или ''везани вртлог''. По Бернулијовој једначини (одржања енергије), с порастом брзине статички притисак [[флуид]]а опада. Значи, на основу те физикалности, већи је статички притисак испод доњаке него изнад горњаке. Та разлика притиска ствара силу потиска, од доњаке према горњаци. Та је сила узгон. Ако се замисли [[правоугаоник|правоугаоно]] крило бесконачне виткости, то јест с бесконачним размахом, онда се бесконачно пута понављају аеропрофили, са индентичномидентичном геометријом и аеродинамиком, дуж размаха крила. У томе случају, у [[аеродинамика|аеродинамици]] се такво струјавање назива дводимензионално (раванско). Из тих разлога се сматра да су арединамички коефицијенти истоветни за изолован аеропрофил и за крило бесконачне виткости, с тим аеропрофилом дуж размаха.
[[Датотека:Trodimenzionalno 4.svg|Утицај крајева на опструјавање око крила.|десно|мини|280п]] У [[Аеротунели|аеротунелима]] се симулира бесконачна виткост (<math>\ \lambda = \infty</math>), односно испитују се аеропрофили, постављањем већих граничних плоча на крајеве крила.<ref>[http://www.iop.org/EJ/article/0031-9120/38/6/001/pe3_6_001.pdf Како се ствара узгон], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="Како лете авиони"/>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крило