Курдски језици — разлика између измена

нема резимеа измене
м
Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка [[20. век|20. вијека]], када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као [[Курдистан]]. Сорани дијалекат, заједно са [[арапски језик|арапским језиком]], је један од два [[Службени језик|службена језика]] [[Ирак]]а, а у [[политика|политичким]] документима се једноставно назива ''курдски''.<ref>Allison, Christine. The Yezidi oral tradition in Iraqi Kurdistan. 2001. "However, it was the southern dialect of Kurdish, Sorani, the majority language of the Iraqi Kurds, which received sanction as an official language of Iraq."</ref><ref>Kurdish language issue and a divisive approach. http://www.kurdishacademy.org/?q=node/194</ref> Курманџи је признат као [[мањински језик]] у [[Јерменија|Јерменији]], а такође се говори и у [[Турска|Турској]], [[Сирија|Сирији]], Ираку и [[Иран]]у.
 
Одвојеном скупином језика, [[заза-горнигорани језици|заза-горани]], говори неколико милиона Курда.<ref name="ReferenceB">Kaya, Mehmet. The Zaza Kurds of Turkey: A Middle Eastern Minority in a Globalised Society. ISBN 1-84511-875-8</ref><ref name="belfercenter.ksg.harvard.edu">http://belfercenter.ksg.harvard.edu/files/Dargin_-_Working_Paper_-_FINAL.pdf</ref><ref name="gulf2000.columbia.edu">http://gulf2000.columbia.edu/images/maps/Mid_East_Linguistic_lg.jpg</ref><ref name="Books.google.com">{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=dgDi9qFT41oC&printsec=frontcover&hl=de#v=onepage&q&f=false |title=A Modern History of the Kurds: Third Edition - David McDowall - Google Books |publisher=Books.google.com |date=2004-05-14 |accessdate=2012-12-18}}</ref>
 
=== Класификација и поријекло ===
=== Корени ===
Курдски језик припада иранској грани индоевропскиј језика. Он је генерално сврстан у групу сјеверозападних иранских језика, или по неким научницима као посредник између сјеверозападних и југозападних језика.<ref>Gernot Windfuhr, ed., 2009. ''The Iranian Languages''. Routledge.</ref> Мартин ван Брунсен је забиљежио сљедеће: „Курски има јак југозападни елемент“, док „зазаки и горани [...] припадају сјеверозападној иранској групи“.<ref>Bruinessen, M.M. van. (1994). [http://www.let.uu.nl/~martin.vanbruinessen/personal/publications/Competing_Ethnic_Loyalties.htm Kurdish nationalism and competing ethnic loyalties]</ref> Лудвиг Паул је извео закључак по коме курдским вјероватно има поријекло у сјеверозападном иранском,<ref name=Iranica>{{Cite encyclopedia|title=Kurdish language I. History of the Kurdish language|author-last=Paul|author-first=Ludwig|author-link=|encyclopedia=[[Encyclopædia Iranica]]|editor-last=Yarshater|editor-first=Ehsan|editor-link=Ehsan Yarshater|volume=|year=2008|publisher=Routledge|location=London and New York|url=http://www.iranicaonline.org/articles/kurdish-language-i|accessdate=28 August 2013}}</ref> али дијели многе особине са југозападним иранским језицима као што је персијски, наводно због вишевијековних и веома блиских историјских контаката. Виндфур је препознао курдски као нарјечје [[Парћански језик|парћанског језика]], мада и као супстрат [[међански језик|међанског језика]].<ref>Windfuhr, Gernot (1975), "Isoglosses: A Sketch on Persians and Parthians, Kurds and Medes", Monumentum H.S. Nyberg II (Acta Iranica-5), Leiden: 457-471</ref>
Курдски језик припада северозападној групи иранских језика. Најсроднији језици курдском су језик Белучистана и језици југозападне групе иранске породице.
 
=== Историја ===