Милутин Миланковић — разлика између измена

Миланковић се од [[1911]]. године почео да занима за климатологију. Проучавајући научне радове савременог климатолога [[Јулијус фон Хан|Јулијуса фон Хана]], Миланковић је уочио значајно питање, које ће постати једно од главних области његовог научног истраживања: мистерија [[Ледено доба|леденог доба]]. Идеја о могућем утицају астрономских фактора на климатске промене је први пут узета у обзир од стране астронома [[Џон Хершел]]а (1792—1871), а затим утемељена од геолога [[Лујс Агаши]]ја (1807—1873). Упоредо од тога, било је још неколико покушаја да се објасне климатске промене узроковане астрономским силама (најзначајнија од њих је теорија постављена од стране [[Џејмс Крола]], [[1870]]-их). Миланковић је такође проучавао радове [[Жозефа Адемар]]а и Џејмс Крола, чији су пионирске теорије о астрономском пореклу леденог доба званично одбачене од њихових савременика. У то доба, климатолози и геолози су имали преовлађујући став да ледено доба настаје под утицајем океан-вулкан. Иако су имали поуздане геолошке податке о простирању глацијације на [[Алпи]]ма, климатолози и геолози ипак нису могли да открију основне узроке, а поготово због тога што су променљиве вредности осунчавања на Земљи током претходних доба била ван домашаја ових наука. Међутим, Миланковић је одлучио да прати њихов пут и покуша исправно да израчуна магнитуде таквих промена. Миланковић је тражио решење овог сложеног проблема у области сферне геометрије, небеске механике и теоријске физике. Почео је да ради на томе [[1912]]., након што је уочио ''„да је метеорологија ништа друго него прикупљање бројних емпиријских налаза, већином нумеричких података са коришћењем физике у траговима да се оне објасне... Напредна математика нема улогу у овој науци...“'' Његов први рад егзактно описује садашњу климу на Земљи и како сунчеви зраци одређују температуру на површини Земље након проласка кроз [[Zemljina atmosfera|атмосферу]]. Први рад је штампао на ову тему под насловом ''„Прилог теорији математске климе“'' у Београду [[5. април]]а 1912. године.<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/document/II-184957 |title=Прилог теорији математске климе — II-184957 - Дигитална Народна библиотека Србије |publisher=Scc.digital.nb.rs |date= |accessdate = 15. 8. 2012.}}</ref> Његов следећи рад на исту тему је објављен под насловом ''„О распореду сунчевог зрачења на површини Земље“'' [[5. јун]]а [[1913]].<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/document/II-058359 |title=О распореду сунчеве радијације на површини земље — II-058359 - Дигитална Народна библиотека Србије |publisher=Scc.digital.nb.rs |date= |accessdate = 15. 8. 2012.}}</ref> Исправно је израчунао интезитетинтензитет осунчавања и унапредио математичку теорију описујући климатске зоне, односно извршио је прорачун осунчавања за поједине упореднике од полутара (0°) до Земљиних обртних полова (90°).<ref>{{Cite book|last=Schwarzacher|first=Walther|authorlink= |coauthors= |title=Cyclostratigraphy and the Milankovitch Theory|year= |url=http://books.google.rs/books?id=wA9qo7lFFIoC&pg=PA43&dq=Cyclostratigraphy+and+the+Solar+Radiation&hl=en&sa=X&ei=HVKqT8qCKvLQ4QSFsZz7BQ&ved=0CDoQ6AEwAA#v=onepage&q=Cyclostratigraphy%20and%20the%20Solar%20Radiation&f=false |publisher=|location= |id=|pages=43}}</ref> Његов главни циљ је била изградња једне интегралне математичке теорије која ће повезати топлотне услове на планетама са њиховим кретањем око Сунца. Миланковић је о томе написао: ''...таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у васиони, већ и у времену... Биће могуће реконструисати земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама."'' Након тога почео је да тражи математички модел космичког механизма како би објаснио земљину климатску и геолошку прошлост. Објавио је рад на ту тему под насловом ''„О питању астрономске теорије ледених доба"'', [[1914]]. године. Али, космички механизам није био лак проблем и Миланковићу ће требати више од две деценије за усавршавање ове теорије.