Олаф Шетконунг — разлика између измена
Нова страница: {{Владар | име = Олаф Шетконунг | слика = Stadshuset Olof Skötkonung.jpg | опис_слике = Статуа Олафа Шетконунг… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 16. јун 2015. у 16:13
Олаф или Олоф Мунсјо (980 - 1022) је био шведски конунг (врховни краљ) (995 - 1022) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као Олаф Шетконунг и као Олаф Скокунг, тј. Олаф Порезник [1].
| Олаф Шетконунг | |
|---|---|
 Статуа Олафа Шетконунга | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Олаф Мунсјо |
| Датум рођења | 980. |
| Датум смрти | 1022. |
| Породица | |
| Супружник | Естрид Бодрички |
| Потомство | Анунд Јакоб, Емунд Стари |
| Родитељи | Ерик Победнички Сигрида Горда |
| Династија | Династија Мунсјо |
| Краљ Шведске | |
| Период | 995. - 1022. |
| Претходник | Ерик Победнички |
| Наследник | Анунд Јакоб |
Отац му је био претходни конунг Шведске Ерик Победнички, а мајка вероватно Сигрида Горда.
За његове владе на почетку XI века створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске [2]. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку [1]. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [3].
Tековине његових предака
У IX веку почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Испрва су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да je краљ Упсале и Олафов отац, Ерик Победнички, који је припадао краљевској породици Ингве и основао породицу Мунсјо, постао и краљ читаве Шведске [4].
Владавина
Спора феудализација
У Шведској је процес феудализације текао још спорије него у Данској. Ту су се упорно одржавали старински родовски односи. Релативно ретка насељеност земље, велика слабо насељена брдска и шумска пространства, куда се сељаштво могло повлачити, слаба веза с феудалном Европом, стварали су овде нарочито повољно тле за одржање слободног сељаштва. Ипак се код Швеђана релативно рано јавља крупни земљопосед, везан делом с патријархалним ропством. Феудализација је текла нешто бржим темпом на југу, који је био насељенији и тешње повезан с Данском и Немачком.
Споро ширење хришћанства
Пошто је процес феудализације текао лагано, успореним се темпом ширило у Шведској и хришћанство, које је наилазило на упоран отпор родовског уређења с његовом старом религијом. Олаф је био први краљ који је примио хришћанство (око 1000. године), али је оно тек у XIII веку коначно победило у Шведској. Покушаји краљева да насилно уведу хришћанство, у коме су они видели врло важан ослонац своје власти, изазивали су одлучан отпор у народу. Долазило је до правих ратова између краљева и народа; народ се дизао за повратак старе паганске вере, која је за њега била симбол старе слободе [5].
Референце
- ^ а б Пејтер 1997, стр. 218.
- ^ Удаљцов 1950, стр. 107.
- ^ Пејтер 1997, стр. 219.
- ^ Удаљцов 1950, стр. 106–107.
- ^ Удаљцов 1950, стр. 321.
Литература
- Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio.
- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века, 1950. Београд