Жене у науци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
== Историјат ==
 
У праисторији, жене су се често бавиле лечењем и [[Медицина|медицином]]. У [[Стари Египат|Древном Египту]], Мерит-Птах која је живела око 2700. године пре нове ере, описана је као "главна докторка", и у историји науке сматра се првом женом научницом. Налазе зе се списи од [[Хомер]]а о Агамеди, исцелитељки која је живела пре [[ГројанскиТројански рат|Тројанског рата]] ([[1194]]-[[1184]]). Прва лекарка која се овом професијом бавила легално у [[Атина|Атини]] је Агнодике која је живела у четвртом веку пре нове ере.<ref>Драгана Поповић (2012) "Жене у науци", Службени гласник, ISBN 978-86-519-1234-7 </ref>
 
[[Хипатија]] из [[Александријa|Александрије]] ([[350. п. н. е.|350]]-[[415. п. н. е.]]) била је ћерка Теона, учењака и директора [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]]. Писала је текстове о геометрији, алгебри и астрономији, a приписују јој се различити изуми, укључујући хидрометар, [[астролаб]] и инструмент за дестилацију воде.<ref>[http://www.astr.ua.edu/4000WS/HYPATIA.html Хипатија, биографија] приступљено 26.04.2015.</ref>