Милутин Миланковић — разлика између измена

исправак ситне грешке
м (Бот: правопис)
(исправак ситне грешке)
Почетком [[1905]]. године на основу препоруке примљен је у познату бечку грађевинску фирму барона Адолфа Питела, где је убрзо заузео једно од главних места у конструктивном бироу. Миланковићево радно место се састојало у обављању најсложенијих прорачуна статичке природе када је требало конструисати нове објекте од армираног бетона. У то време, армиран бетон је био нов [[грађевински материјал]] који се почео нагло да користи у свим областима грађевине. Миланковић је један од првих стручњака који је у грађевинарство увео метематичко моделовање, напустивши дотадашњи геометријски (графички) метод пројектовања. Након мање од годину дана након запослења Миланковић се нашао пред проблемом пројектовања великог магацина и фабричке хале од армираног бетона. Сложеност тих пројекта се састојала у томе јер нису постојале математичке формуле на основу којих би се могле одредити димензије арматурних греда и носећих плоча, тада је Миланковић, уверен у своју докторску тезу, односно у валидност опште теорије еластичности радио стрпљиво на прорачунавању које ће објавити у стручном часопису и патентирати под насловом ''„Прилог теорији армирано-бетонских носача."'' Други рад на исту тему а на основу нових резултата објавио је [[1906]]. године. Резултат је био посебно видљив на пројекту армирано-бетонског аквадукта за хидроцентралу у Себешу, у [[Трансилванија|Ердељу]], који је урадио на почетку своје инжињерске каријере. Током пет година колико је провео у бечком предузећу Миланковић је радио на следећим објектима, осим себешког аквадукта пројектовао је аквадукт у Семерингу и Питену, мостове у [[Крањ]]у, Банхилди и Ишли, пројекат београдске канализације, као и Крупове фабрике метала у [[Бердорф]]у. Остварио је шест одобрених и штампаних патената од великог теоријског и практичног значаја. Чиме је стекао славу и истакнутог изумитеља али и финансијску добит.
 
Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до [[1. октобар|1. октобра]] [[1909]]. године када је прихватио позив за ванредног професора Београдског универзитета – на Катедри примењене математике, у склопу које су биле рационална и небеска механика, као и теоријска физика. Иако је имао веома значајне радове који су се тицали армираног бетона, он је ипак одлучио да се посвети фундаменталним истраживањима. Године [[1910]]. постао је држављанин [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Миланковићева плата ванредног професора је била десет пута мања него што је имао као инжењер у Бечу. Стога је наставио да хонорарно ради статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију. Миланковић је прихватио позив његовог школског друга са бечке Технике и власника грађевинске фирме Петра Путника да изради пројекат мостова у распону од 30 метара на стеновитим обалама од армираног бетона на будућој траси пруге [[Ниш]] – [[Књажевац]], у долини [[Тимок]]а. Миланковић, коме се ова идеја допала веома брзо је израдио статички прорачун за све мостове, а управо његово решење је било главни разлог да [[Железнице Србије|Државне железнице Србије]] додели посао предузећу Петра Путника, који је убрзо започео радове [[1912]]. године. Као резервни официр учествовао је у [[Први балкански рат|Првом балкасномбалканском рату]].
 
=== Осунчавање планета ===
141

измена