Свети Јован (Медовски) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 21:
Насеље на подручју данашњег Светог Јована се први пут спомиње у [[антика|антици]] као лука коју су користили становници оближњег Лиса (Lissus; данашњи [[Љеш]]). Према предању, управо је ту луку искористио римски војсковођа [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]] када се [[48. п. н. е.]] за време [[Цезаров грађански рат|грађанског рата]] искрцао на [[Балканско полуострво|Балкан]], при чему су његове трупе успешно умакле надмоћној [[гнеј Помпеј Велики|помпејанској]] морнарици. Сам град се под именом ''Свети Јован Медовски'' први пут помиње [[1333]]. године. После [[Османско царство|отоманског]] освајања Албаније, важност луке је опала, јер је највећи део трговине усмерен ка оближњем [[Улцињ]]у.
 
У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], [[Војска Црне Горе|црногорска]] и [[Војска Србије|српска]] војска су привремено заузеле град, очекујући његово припајање [[Србија|Србији]] или [[Црна Гора|Црној Гори]] после рата.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_od_20vij_do_1_svj_rata/uloga_kralja_nikole_u_prvom_balkanskom_ratu.htm Митар Ђуришић: Улога Краља Николе у Првом балканском рату], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> [[12. март]]а [[1913]]. у луци се десио трагичан инцидент када је конвој бродова са српским трупама које су морем транспортоване из [[Солун]]а да појачају [[Опсада Скадра (1912—1913)|опсаду Скадра]] пресрела [[Турци|турска]] крстарица [[Отоманска крстарица Хамидија|''Хамидија'']]. Том приликом је потопљено неколико бродова, а најмање стотину српских војника се удавило.<ref>[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%90%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_5 Димитрије Туцовић, Борбе око Јадранског мора], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
[[20. март]]а [[1913]]. године Конференција амбасадора Великих сила у [[Лондон]]у је одлучила да Свети Јован дефинитивно остаје [[Албанија|Албанији]].<ref name="Andrić">[http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1939.html Иво Андрић: Draft on Albania], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Ред 47:
 
[[Категорија:Градови у Албанији]]
 
[[sq:Shëngjini]]