Википедија

Јездимир Дангић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
м sablon
Ред 53:
Да би добили четничку помоћ и продубили јаз између партизана и четника, Немци су Дангића, иако још увек Михаиловићевог човек, позвали крајем јануара у Београд на договор с Бадером и Недићем.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=117}} Како се договор тицао источне границе НДХ, у Београд су позвани представници НДХ, министар [[Вјекослав Вранчић]] и домобрански пуковник [[Федор Драгојлов]], и немачки амбасадор Загребу [[Зигфрид Каше]]. Они су се, као и представник немачког министарства спољних послова Феликс Бенцлер, супротставили овом споразуму. Како је НДХ била вреднији немачки савезник од Недићевог режима, то противљење навело је Бадера да промени мишљење и одлучио је да не потпише споразум. Немачки командант Југоистока Кунце је сумњао да Дангић жели тек добити на времену, припремајући источну Босну подручје за касније прикључење Србији, па је 12. фебруара ставио вето на закључење споразума. Упркос чињеници да споразум никад није био потписан и и да је добио вето од Кунцеа, чини се да су заинтересоване стране наставиле с колаборацијом наредних недеља, под условом да Дангић делује само у Босни.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
 
Међутим, почетком априла Дангић је начинио грешку и отишао у Србију гдје се састао с Недићевим представницима и разним четничким водама да излажи тешко стање српског живља под усташама.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}} По повратку Јездимира Дангића у Босну, одсео је неколико дана у [[Ваљево|Ваљеву]] где је одржао један збор на коме је позивао на устанак Срба против усташа. Међутим, агенти [[Анте Павелић|Анта Павелића]] који су надгледали овај збор су одмах дојавили немачким властима у [[Загреб]]у да Дангић сарађује са владом Милана Недића против усташа у Босни, а тиме и против Вермахта. Чим је немачки отправник послова [[Едмунд Глајз-Глез фон Хорстенау]] о овоме обавестио [[Берлин]], [[Милан Недић]] је морао да се правда пред генералом [[Франц Беме|Францом Бемеом]]. Убрзо након тих састанака, специјални агенти службе Абвера су пронашли Дангића у месту [[Рогачица]] близу [[Бајина Башта|Бајине Баште]] и у ноћи 11. и [[12. април]]а [[1942]]. га заробили на спавању. Овом акцијом је руководио официр [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|српских добровољаца]] Милош Војновић{{чињеница|date=05. 2013.}}, који је имао конспиративно име Хајнрих Лаутнер. Дангић је по наређењу немачког команданта Југоистока послан у заробљенички логор Стриј у окупираној [[Пољска|Пољској]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}} Немци су сумњали да Дангић и још неки четнички официри у југоисточној Босни и у Херцеговини покушавају склопити некакве договоре с Италијанима, за случај да крену у источну Босну преко демаркационе линије. Усташе су били врло забринуте читавим случајем око Дангића, верујући да се ради о завери против Независне Државе Хрватске. Успели су некако поновно снабдети и ојачати своју [[Црна легија|Црну легију]] (око 1.500 људи) хрватским и муслиманским избеглицама из источне Босне{{sfn|Pavlowitch|2008|p=119}} и почетком априла послати је на подручје између [[Сарајево|Сарајева]] и реке Дрине, где је четницима нанела велике губитке и вршила крвопролића међу српским делом становништва.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
 
Иако споразум између Дангића и генерала Бадера није никада ступио на снагу, помогао је да се рашчисте односи између генерала Недића, Немаца и разних четничких вођа. Немци су неко време по том обрасцу успостављали контакте с неким четничким командантима. Генерал Кунце забранио је својом директивом од 15. априла 1942. јединицама Вермахта да преговарају с побуњеничким групама, пошто би се такви преговори тумачили као слабост немачке војске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=208}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јездимир_Дангић”