Хипоксија — разлика између измена

30 бајтова додато ,  пре 5 година
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
=== Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху ===
Недовољна количине кисеоника у атмосфери изазива пад парцијалног притиска кисеоника у [[физиологија дисања човека|удахнутом ваздуху]], и има за последицу смањење оксигенације [[хемоглобин]]а у [[плућа|плућним капиларима]]. Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј значајно су ниже од физиолошких, које су наведених у доњој табели, и могу настати због загађења атмосфере издувним гасовима, [[пара]]мапарама, [[дим]]ом и другим испарењима, у току боравка на високим планинама, у току инцидената у [[рудник|рудницима]] и подземним јамама, у [[ваздухопловство|ваздухопловству]], космичким летовима, [[роњење|подводним активностима]] итд.<ref>Шик Л. Л., Канаев Н. Н. ''Руководство по клинической физиологии дыхания.'' / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.</ref>
<center>
'''<big>Концентрација гасова у ваздуху и крви</big>'''
=== Продукција слободних радикала {{напомена|Ову претпоставку подржавају бројна експериментална истраживања}} ===
{{главни|Слободни радикали}}
Акутну хипоксију, прати значајна продукција [[слободни радикали|слободних радикала]]. Радикали су нормални састојци [[Ћелија (биологија)|ћелија]], а настају дејством молекула кисеоника на протеине ћелијске мембране.<ref name="free radicals in post ischemic tissue injury">McCord, J. M. (1985). ''Oxygen derived free radicals in post ischemic tissue injury''. N. Engl. J. Med., 32, 315-317.</ref> [[Слободни радикали]] су [[молекул]]и или фрагменти молекула са неспареним [[електрон]]ом у спољној орбити што их чини врло реактивним, са високом тенденцијом покретања низа реакција које имају за последицу пероксидацију липидних мембрана и [[ДНК]], и у коначним исходу тог процеса оштећење ћелије.
 
У физиолошким условима највећи до кисеоника (око 80%) у митохондријама ћелија редукује цитохром оксидаза (без стварања слободних радикала) до воде. Остатак од 10-20% улази у даље оксидо-редукционе реакције у цитоплазми и митохондрији којима настаје кисеонички супероксид анјон радикал (0<sub>2</sub><sup>-</sup>). Слободни радикали се ефикасно неутралишу низом ензиматских и неензиматских одбрамбених механизама који укључују каталазе, ендопероксидазе, дисмутазе, глутатион, холестерол, аскорбинску киселину и токоферол. Ови механизми делују као чистачи слободних радикала ({{јез-енгл|scavengers}}).<ref name="free radicals in post ischemic tissue injury"/><ref>Marjanović B, Janković B. ''Novija saznanja o patofiziologiji i terapiji hipoksično-ishemične encefalopatije u dece.'' U: Grupa autora. Problemi u pedijatriji 90. Beograd: Medicinska knjiga Beograd-Zagreb; 1991.1-14.</ref><ref name="superoxide radicals">Chan PH, Fishman RA. ''Transient formation of superoxide radicals in polyunsaturated fatty acids-induced brain swelling''. J Neurochem. 1980;35:1004</ref>