Милутин Миланковић — разлика између измена

исправка назива рада
(исправка назива рада)
(исправка назива рада)
=== Осунчавање планета ===
[[Датотека:Разгледница Београда 1938.jpg|мини|десно|240п|[[Капетан-Мишино здање]] (лево) из [[1938]]. (у то доба [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], данас Ректорат [[Универзитет у Београду|БУ]], у згради поред био је смештен „Нови универзитет“, данас [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]]) у коме је професор Миланковић имао радни кабинет од [[1909]]. до [[1955]].]]
Миланковић се од [[1911]]. године почео да занима за климатологију. Проучавајући научне радове савременог климатолога [[Јулијус фон Хан|Јулијуса фон Хана]], Миланковић је уочио значајно питање, које ће постати једно од главних области његовог научног истраживања: мистерија [[Ледено доба|леденог доба]]. Идеја о могућем утицају астрономских фактора на климатске промене је први пут узета у обзир од стране астронома [[Џон Хершел]]а (1792—1871), а затим утемељена од геолога [[Лујс Агаши]]ја (1807—1873). Упоредо од тога, било је још неколико покушаја да се објасне климатске промене узроковане астрономским силама (најзначајнија од њих је теорија постављена од стране [[Џејмс Крола]], [[1870]]-их). Миланковић је такође проучавао радове [[Жозефа Адемар]]а и Џејмс Крола, чији су пионирске теорије о астрономском пореклу леденог доба званично одбачене од њихових савременика. У то доба, климатолози и геолози су имали преовлађујући став да ледено доба настаје под утицајем океан-вулкан. Иако су имали поуздане геолошке податке о простирању глацијације на [[Алпи]]ма, климатолози и геолози ипак нису могли да открију основне узроке, а поготово због тога што су променљиве вредности осунчавања на Земљи током претходних доба била ван домашаја ових наука. Међутим, Миланковић је одлучио да прати њихов пут и покуша исправно да израчуна магнитуде таквих промена. Миланковић је тражио решење овог сложеног проблема у области сферне геометрије, небеске механике и теоријске физике. Почео је да ради на томе [[1912]]., након што је уочио ''„да је метеорологија ништа друго него прикупљање бројних емпиријских налаза, већином нумеричких података са коришћењем физике у траговима да се оне објасне... Напредна математика нема улогу у овој науци...“'' Његов први рад егзактно описује садашњу климу на Земљи и како сунчеви зраци одређују температуру на површини Земље након проласка кроз [[Zemljina atmosfera|атмосферу]]. Први рад је штампао на ову тему под насловом ''„Прилог теорији математске климе“'' у Београду [[5. април]]а 1912. године.<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/document/II-184957 |title=Прилог теорији математске климе — II-184957 - Дигитална Народна библиотека Србије |publisher=Scc.digital.nb.rs |date= |accessdate = 15. 8. 2012.}}</ref> Његов следећи рад на исту тему је објављен под насловом ''„О распореду сунчеве радијације на површини Земље“'' [[5. јун]]а [[1913]].<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/document/II-058359 |title=О распореду сунчеве радијације на површини земље — II-058359 - Дигитална Народна библиотека Србије |publisher=Scc.digital.nb.rs |date= |accessdate = 15. 8. 2012.}}</ref> Исправно је израчунао интензитет осунчавања и унапредио математичку теорију описујући климатске зоне, односно извршио је прорачун осунчавања за поједине упореднике од полутара (0°) до Земљиних обртних полова (90°).<ref>{{Cite book|last=Schwarzacher|first=Walther|authorlink= |coauthors= |title=Cyclostratigraphy and the Milankovitch Theory|year= |url=http://books.google.rs/books?id=wA9qo7lFFIoC&pg=PA43&dq=Cyclostratigraphy+and+the+Solar+Radiation&hl=en&sa=X&ei=HVKqT8qCKvLQ4QSFsZz7BQ&ved=0CDoQ6AEwAA#v=onepage&q=Cyclostratigraphy%20and%20the%20Solar%20Radiation&f=false |publisher=|location= |id=|pages=43}}</ref> Његов главни циљ је била изградња једне интегралне математичке теорије која ће повезати топлотне услове на планетама са њиховим кретањем око Сунца. Миланковић је о томе написао: ''...таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у васиони, већ и у времену... Биће могуће реконструисати земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама."'' Након тога почео је да тражи математички модел космичког механизма како би објаснио земљину климатску и геолошку прошлост. Објавио је рад на ту тему под насловом ''„О питању астрономскеастрономских теоријетеорија ледених доба"'', [[1914]]. године. Али, космички механизам није био лак проблем и Миланковићу ће требати више од две деценије за усавршавање ове теорије.
 
У исто време избила је [[Јулски ултиматум|Јулска криза]] између Аустроугарске и Србије, која ће довести до [[Први светски рат|Великог рата]]. [[14. јун]]а 1914. године Миланковић се оженио са Христином Топузовић, родом из [[Шабац|Шапца]], након чега су отишли на свадбено путовање у његово родно село Даљ. Како је у то време био држављанин Србије, са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну а потом пребачен у логор [[Нојзидл на Језеру|Нежидер]] на [[Балатон (језеро)|Блатном језеру]]. Описао је свој први дан у затвору следећим речима: {{цитат|''„Иза мене су се затворила тешка гвоздена врата... Седох на кревет, обазрах се око себе и почео да мислим о свом новом друштвеном положају... У мом ручном коферу који сам понео са собом налазили су се моји већ штампани или тек започети радови о моме космичком проблему; ту је било и чисте хартије. Почех да прелиставам те списе, узех у руке своје верно перо, стадох да пишем и рачунам... Када сам после поноћи погледао око себе, било ми је потребно неко време да схватим где се то налазим. Мала соба учинила ми се као пријатно уточиште за једну ноћ током мог путовања у васиону. “''}}
141

измена