Логор Госпић — разлика између измена

 

Одмах по проглашењу НДХ усташе су запосјеле казнионицу Окружног суда у [[Госпић]]у, познату и под именом „Герихт”, и у њу већ од 11. априла 1941. године почеле затварати Србе с подручја Госпића и његове околине. Послије 20. маја, након одласка Италијана, усташе су цјелокупни простор преузеле и користиле мањим дијлом као казниону а у већем као логор кога у документима називају К„онцентрациони логор Госпић“. Овдје се у почетку допремају Срби, Јевреји и комунисти с подручја [[Лика|Лике]], а од почетка јуна, марвеним вагонима и из свих крајева НДХ. Заточеници су били смјештени по 25 до 30 у ћелијама и ходницима казнионе и затворском дворишту гдје се могло дневно смјестити 2500-3000 људи. Овај капацитет био је недовољан за намјере усташке државе и зато се формирају логори [[Логор Јадовно|Јадовно]] на [[Велебит]]у, [[Логор на острву Паг|Слана]] и [[Метајна]] на острву Пагу, збирни логор [[Максимовића штале]] (Овчара), сабиралиште на жељезничкој станици Госпић и помоћни логор [[Концентрациони логор Ступачиново|Ступачиново]] код Башких Оштарија. Према подацима и изјавама неколико преживјелих логораша, само у времену од 20. јула до 19. августа из госпићке казнионе упућено је на Велебит око 25000 затвореника.

 

Командант логора у Госпићу био је равнатељ Жупског редарственог Равнатељства у Госпићу Стјепан Рубинић, управник казнионе био је Милан Старачек, док је управник казнионе за политичке затворенике био усташки натпоручник Јанко Михаиловић. Логор су осигуравали дијелови 17. и 22. усташке бојне под командом [[:hr:Juraj Rukavina|Јуце Рукавине]], који су вршили и злостављања и масовна убиства. Логор у Госпићу, као сабирни логор Жупског редарственог равнатељства, организовало је Министарство унутрашњих послова НДХ, уз помоћ госпићких усташа, добрих познавалаца Велебита и одабрало његове јаме као најпогоднија мјеста за масовна убиства.