Универзитетски парк — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:univpark.jpg|десно|мини|280п|Универзитетски (Студентски) парк]]
[[Датотека:Универзитетски парк.JPG|мини|250п|десно|Универзитетски парк након обнове 2012. године]]
'''Универзитетски парк''' налази се у најужем центру [[Београд]]а (у старом градском језгру) у склопу [[Студентски трг|Студентског трга]].▼
== Локација ==
▲'''Универзитетски парк''' налази се у најужем центру [[Београд]]а (у старом градском језгру) у склопу [[Студентски трг|Студентског трга]].
Парк се налази прекопута [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишиног здања]], седишта Ректората [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], док са друге стране излази на зграду некадашњег [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичког факултета]]. На овој локацији пронађени су значајни археолошки остаци, како предмети за свакодневну употрену, тако и скуплтуре, али и римске терме које датирају из II и III. Данас је налазиште затрпано.
== Површина ==
Површина парка је 1ha 45a 90m². Граница парка се поклапа са оградом, постављеном око парка.
== Име и историја ==
Линија 10 ⟶ 14:
Потом је на једном делу данашњег [[парк]]а направљена највећа и најпознатија [[пијаца]] (уклоњена тек 30-их година [[20. век]]а).
Први [[урбаниста]] Београда, [[Емилијан Јосимовић]], сматрао је да овом простору доликује нешто репрезентативније од пијаце, па је
Интересантно је да је пијаца померена нешто ниже ,на место где је данас основна школа "[[Михаило Петровић Алас|Михајло Петровић Алас]]". Непосредно испод музеја Вука и Доситеја. Та пијаца је била позната под именом
Прве урбане контуре парк добија крајем [[19. век]]а, када је у њему откривен споменик [[Јосиф Панчић|Јосифу Панчићу]], а дефинитивно је уобличен 30-их година [[20. век]]а преношењем споменика [[Доситеј Обрадовић|Доситеју Обрадовићу]] са [[Калемегдан]]а и подизањем садашње [[барок]]не ограде.
Споменик Јосифу Панчићу је постављен 1897. године а његов аутор је српски вајар [[Ђорђе Јовановић]]. Споменик Доситеју Обрадовићу је откривен 9. јуна 1914. на улазу у Калемегдански парк, његов аутор је вајар [[Рудолф Валдец]].
Парк припада
Током 2012. године, урађена је реконструкција комплетног парка. Тротоари су, уз комплетан парковски мобилијар, замењени новим.
== Геолошке карактеристике ==
Терен је панонски глиновит - лапоровит, са лапоровитим седиментима. Има наслага леса и делувијалне песковите глине. Укупна дебљина седимената је до 10 m, дебљина леса је 3-5 m. Детектоване су подземне воде.
== Дендофлора ==
Академски парк је, са становишта ботаничке вредности, значајан јер се унутар мале површине налази 21 врста дрвећа. До недавно је најстарија била јапанска софора (-{''Sophora japonica''}-). Након 120-godišnjeg година, посечена је 2008. године, али је на њеном месту обликована клупа. Клупа, направљена од стабла посечене софоре, дело је вајара [[Богдан Вукосављевић]]а.
У парку су застуљени: [[софора]] (-{''Sophora japonica L.''}-) у 17 примерака, [[Дивљи кестен|дивљи кестен]] (-{''Aesculus hippocastanum L.''}-) у 15 примерака, [[Гледичија|гледичија]] (-{G''leditsia triacanthos L.''}-) у 12 примерака, [[Ацеролисни платан|ацеролисни платан]] (-{''Platanus acerifolia Wild.''}-) у 5 примерака, неколико врста четинара, од којих је најзаступљенији [[Кедар|атлатски кедар]] (-{''Cedrus atlantica Man.''}-) у 23 примерка, као и по један примерак [[Гинко|гинка]] (-{''Ginko biloba L.''}-), горског [[Јавор|јавор]]а (-{''Acer pseudoplatanus L.''}-), те још неколико врста, претежно [[Лишћарске листопадне шуме|лишћара]].
Улога дендфлоре је изузетнои значајна, јер су њени утицаји вишеструку. Поред утицаја на микроклиму, дрвеће задржаварадијацију, аутичу и на прочишћавање ваздуха од загађења. Четинари имају бактерицидно дејство.
== Клима ==
Температура у парку је увек за 2 до 3°С нижа у току летњих месеци, а виша у току зимских, јер дрвеће задржава топлоту. Влажност ваздуха утиче на температуру, а регулише га вегетација парка.
Средња температурна вредност је 11.5°С.
== Споменик природе ==
Академски парк је категорисан као значајно природно добро, а режим заштите је III степена. Посебно заштићена врста на простору парка је стабло софоре.<ref>Споменик природе: Академски парк у Београду (Студија), аутори: Дејана Лукић и Добринка Јокић, Завод за заштиту природе Србије, Београд, 2005.</ref>
== Галерија ==
<gallery perrow="7">
Слика:Belgrade University Buildings.jpg|Парк [[1890|1890.]] године.
Слика:Разгледница Београда 1938.jpg|Разгледница Београд „Краљев трг и Берза “ из [[1938|1938.]] Урбанистички
ед околине парка из тог периода. Слика:Akademski park tabla.JPG|Табла у парку.
Датотека:Jovan Cvijic.jpg|Споменик [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]]
| |||