|
Код градића Нортелертон ({{јез-енг|Northallerton}}) у Коутон Муру ({{јез-енг|Cowton Moor}}) у покрајини Јорк ({{јез-енг|York}}) [[22. августа|22. августа]] [[1138.|1138. г.]] одиграла се битка између шкотске војске под командом краља [[Давид I од Шкотске|ДавидaДавида I од Шкотске]] ({{јез-енг|David I of Scotland}}) и енглеске војске под заповедништвом Вилијема од Елбемарла ({{јез-енг|William le Gros, Earl of Albemarle}}). Ова битка је још позната и као битка код Нортелертона.
== Ситуација пре битке ==
У тежњи да на енглески престо уместо [[Стивен од Енглеске|Стивена од Енглеске]] - последењег норманског краља на енглеском престолу - доведе свог сестрића Хенрија Плантагенета (будућег краља [[Хенри II Плантагенет]]), шкотски краљ [[Давид I од Шкотске|ДавидaДавида I]] је подржао своју сестричину [[Матилда од Енглеске|Матилду од Енглеске]]. Иако су Давид I и [[Стивен од Енглеске|Стивен од Енглеске]] [[1136]]. године склопили мировни споразум Давид I од Шкотске, је покренуо нов поход на [[Енглеска|Енглеску]], покушавајући да искористи Стивенову заузетост борбом против побуњених [[Барон|баорна]] на југу. Због тога је енглески краљ против њега могао да анагажује само мање, углавном најамничке снаге, састављене већим делом од феудалаца из Јорка и народних обвезника ({{јез-енг|Fyrd}}) из грофовије [[Јоркшир|Јоркшир]] и северних делова [[Мидлендс]]а. Бројно слабије енглеске снаге, имале су више оклопника и стрелаца а морал им је одржавао својим енергичним проповедима надбискуп Јорка [[Турстан од Бајеа]]. Он је као реликвију дао војсци хостију ~ [[Просфора|просфору]] и посвећене барјаке [[Катедрала|катедрале]] са реликвијама бискупа [[Баверлеј]]а и [[Вилфрид]]а по којима је битак на крају и добила име. Они су били закачени на јарбол, који је био постављен на кола у средишту енглеског распореда.
Снаге краља [[Давид I од Шкотске|Давид I од Шкотске]] - према неким изворима између 26000 до 35000 горштака наоружаних мачевима и копљима, али са мало оклопника и стрелаца - упале су у Грофовију Јорк и опустишио је. Успели су да заузму читав [[Нортамберланд]] са изузетком [[Замак|замкова]] Варка ({{јез-енг|Warka}}) и Бамбург ({{јез-енг|Bamburgh}}). Наставивиши напредовање ка [[Јорк|Јорку]]у шкотске снаге су прешле реку [[Тиз|Тиз]] ({{јез-енг|Tees}}) али су убрзо наишле на Енглезе спремне за битку.
== Битка ==
Енглеске снаге су под Вилијемом од Елбемарла постројиле у дубок линијски поредак дуж падина брежуљака у близини Нортелертона. Оклопници су сјахали са коња и поставили се у прву линију ради веће чврстине, а старији витезови су били у резерви око кола са заставама. Уз подршку стрелаца наоружаних тзв. [[Велшки лук (оружје)|енглеским луком или велшким луком]] били су иако бројчано надјачани у великој предности.
Краљ [[Давид I од Шкотске|Давид I од Шкотске]] је тежио да својом коњицом пробије пут кроз енглеску прву линију са сјахалим оклопницима, али су горштаци одбили да оклопници буду испред њих, па је [[22. август|22.августа]]а у 06:00 часова почео шкотски напад у три колоне.
Средња колона, коју су првенствено чинили [[Келти|Келти]] поколебала је својим првим налетом енглеску линију, али је она била веома брзо успостављена а даљи покушаји Келта да напредују су пропали пред оклопним витезовима. Шкотска десна колона пробила се на коњима кроз енглески распоред, али ју је зауставила поново успостављена енглеска линија. Шкотска лева колона која је била састављена махом од емиграната Енглеза повукла се после неуспешног првог јуриша.
Краљ [[Давид I од Шкотске|Давид I од Шкотске]] до 09:00 часова није успео ни са својим резервама спречи дословно безглаво повлачење своје војске. Он и његов син Хенри су са малим бројем витезова и оклопљених најамника успели да се повуку у релативном реду, а Енглези су престали да их прогоне.
Шкотска војска је по неким изворима, наводно, изгубила 10000 до 12000 људим, док су према изворима енглески губици или намерно прећуткивани или су били веома мали.
Краљ [[Давид I од Шкотске|Давид I]] се повукао у Карлисле ({{јез-енг|Carlisle}}) и, након договореног примирја заузео је [[Замак|замак]] Варк.
== Закључак ==
Ова битка је веома неубичајена за [[12. век|XII век]] пошто јача коњица сјхаује за борбу пешке, а слабија јуриша у покушају пробоја.
Убрзо након битке био је постигнут нови мировни споразум којим је краљ [[Стивен од Енглеске|Стивен од Енглеске]] [[Давид I од Шкотске|Давиду I]] уступио још територија, односно оне територије које је успео да задржи до краја рата.
== Литература ==
* [[Војна енциклопедија]], Нортелертон, страна 138
* [[Petar Tomac|Петар Томац]], Војна историја, Београд, 1959. г.
* Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006. г.
| 