Веначне планине — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Датотека:Nabiranje slojeva.jpg|мини|Набирање слојева]]
Веначне или набране планине су планине настале хоризонталним померањем слојева у [[Геосинклинала|геосинклиналама]] услед бочног притиска.<ref>Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географксе терминологије, Географски факултет, Београд</ref>
== Постанак веначних планина ==
Током дуге геолошке историје [[Земљина кора]] се много пута преобликовала. Њена дуга и бурна прошлост најбоље се огледа у слојевима [[Седиментне стене|седиментних стена]]. Слојеви су се некада таложили у [[Море|морима]] и [[Језеро|језерима]], тако да природно леже хоризотално, млађи преко старијих. Међутим осим у овом положају, слојеви се срећу и издигнути су у велике наборе, изломљене и преврнуте, старији преко млађих.
Када су слојеви седиментних стена изложени великим притисцима и високим температурама, они постају савитљиви. Тешко је замислити да се нешто тврдо и крто попут стене може савити а да не пукне. Али у извесни условима то је могуће. Приликом судара [[Литосферне плоче|литосферних плоча]] слојеви су се савијали у боре разноврсних облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или веначне планине.[[Датотека:Седименти.JPG|мини|Слојеви]]
[[Датотека:Nabiranje slojeva.jpg|мини|Набирање слојева]]
Када су слојеви седиментних стена изложени великим притисцима и високим температурама, они постају савитљиви. Тешко је замислити да се нешто тврдо и крто попут стене може савити а да не пукне. Али у извесни условима то је могуће. Приликом судара [[Литосферне плоче|литосферних плоча]] слојеви су се савијали у боре разноврсних облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или веначне планине.
Морфогенеза веначних планина представља врло компликован и дуг морфотектонски процес. Посматрано еволутивно, он има две основне фазе: набирање и навлачење слојева. Аналогно томе и класификација веначних планина може се извршити на два основна генетска типа на '''набране''' и '''шаријашке''' планине.
Веначне планине се у [[Европа|Европи]] простиру од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] на западу до [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. Оријентациони правац пружања млађих веначних планина је запад-исток. Од свих планина на Земљиној површини, структура и рељеф [[Алпи|Алпа]] најбоље су проучени.<ref>Тадић, М. (2010): Географија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref><ref name="Geomorfologija">Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд</ref>
 
 
 
 
 
 
 
 
=== Набране веначне планине ===
[[Датотека:Himalayas.jpg|мини|Himalaji]]
Набране планине имају одређен правац пружања који се поклапа са правцем пружања слојева, а стога је зависан од правца потиска. Одликују се појавом низова планинских венаца и гребена у чијој се структури јасно запажају различити облици бора и набирања уопште. Такви су планински венци [[Алпи|Алпа]], [[Анди|Анда]], [[Хималаји|Хималаја]], итд. У нашој земљи веначне планине су [[Бељаница]], [[Кучај]], [[Стара планина]], итд.<ref name="Geomorfologija"/>
 
 
 
 
 
=== Шаријашке веначне планине ===
Шаријашке планине имају специфичну тектонску структуру која се манифестује појавом система навлака и поремећеном суперпозицијом слојева. Карактеришу се типски неодређеним морфолошким цртама и немају индивидуалисану морфологију. Њихова класификација је искључиво тектонска везана за структуру, односно тектонски склоп. Њихово издвајање као посебног планинског типа више је резултат тектонских него геоморфолошких принципа. Као пример плланина овог типа могу се узети [[Алпи]].<ref name="Geomorfologija"/>
15

измена