Веначне планине — разлика између измена

нема резимеа измене
Током дуге геолошке историје [[Земљина кора]] се много пута преобликовала. Њена дуга и бурна прошлост најбоље се огледа у слојевима [[Седиментне стене|седиментних стена]]. Слојеви су се некада таложили у [[Море|морима]] и [[Језеро|језерима]], тако да природно леже хоризотално, млађи преко старијих. Међутим осим у овом положају, слојеви се срећу и издигнути у велике наборе, изломљени и преврнути, старији преко млађих.
Када су слојеви седиментних стена изложени великим притисцима и високим температурама, они постају савитљиви. Тешко је замислити да се нешто тврдо и крто попут стене може савити а да не пукне. Али у извесни условима то је могуће. Приликом судара [[Литосферне плоче|литосферних плоча]] слојеви су се савијали у боре разноврсних облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или веначне планине.[[Датотека:Седименти.JPG|мини|Слојеви]]
Морфогенеза веначних планина представља врло компликован и дуг морфотектонски процес. Посматрано еволутивно, он има две основне фазе: набирање и навлачење слојева. Аналогно томе и класификација веначних планина може се извршити на два основна генетска типа на: '''набране''' и '''шаријашке''' планине.
Веначне планине се у [[Европа|Европи]] простиру од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] на западу до [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. Оријентациони правац пружања млађих веначних планина је запад-исток. Од свих планина на Земљиној површини, структура и рељеф [[Алпи|Алпа]] најбоље су проучени.<ref>Тадић, М. (2010): Географија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref><ref name="Geomorfologija">Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд</ref>
 
15

измена