Палеоклиматологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Палеоклиматологија''' (грч. palaios - стар, klima - нагиб и logos - наука) је [[наука]] која изучава промене климата у прошлости и узроке који су изазвали измене, користећи се при томе подацима [[Астрономија|астрономије]], историјске геологије, [[Палеогеографија|палеогеографије]], [[Археологија|археологије]], као и подацима из летописа.<ref>Дукић, Д. (2006), ''Климатологија''. Београд: Географски факултет</ref><br />
Највише података о клими прошлости пружа нам познавање некадашњег органског живота упоредо са живим светом данашњице. Посебно нам служи познвање биљног света. Нпр. палме нађене у олигоценским слојевима наших крајева, па термити из сарматског лапора (горњи миоцен) Радобоја, доказом су тадашње суптропске климе.<br />
Дрволике папрати, големе преслице и црвоточине карбонаских наслага, раширене делом копна, стваратељи угљена, сведоче да је у карбону била на Земљи подједнака, влажна, топла клима. Споменуте биљке имају хоризонтално корење, што је и данас ознак хигрофилног биља.<br /> Животиње су мање сигуран индикатор за климу; треба излучити све оне које имају могућност прилагођавања, па за палеоклиматологију долазе у обзир само специјалнизовани типови. Тако су нпр. специјализоване поларне животиње. Како је оледба за време [[Ледено доба|леденог доба]] захватала све више на југ, тако се може пратити повлачење мамута према југу.<ref>Kochansky V. (1948), ''Paleontologija''. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske</ref><br />
== Узроци климатских промена ==
Од момента када је схваћено да се клима током Земљине историје мењала, научници су почели да траже узроке овој појави. До сада је изнето преко сто хипотеза, од којих су многе међусобно противуречне. Све хипотезе би могле да се сврстају у две групе. Једне промене климата овјашњавају вантерестричким узроцима (астрономске), а друге појавама које су се одиграле на Земљи (географске), мада има и комбинових хипотеза (астрономско-географских). Већина хипотеза је емпиријског и полуемпиријског карактера, односно заснована је на више или мање реалним претпоставкама. За разлику од астрономских, географске хипотезе су далеко бројније.<br />
| |||