Палеоклиматологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
=== Клима [[Терцијар|терцијара]] ===
На климатске промене током овог и наредних периода значајну улогу су имала три узорка. Услед убирања и навлачења током стварања алпијско-хималајског орогена и укупног кретања континената дошло је до „скраћивањe“ простора и привидног померања екватора ка југу и повлачења климатских појасева. Услед глобалног захлађивања тропска и суптропска зона се интензивно сужавају уз истовремено формирање хладне и умерено топле климатске зоне. Трећа последица је формирање ледених калота. У олигоцену је формирана јужна ледена калота, док је северна касније, од краја плиоцена.
=== Клима [[Квартар|квартара]] ===
Квартар се одликовао наизменичним смењивањем топлих и хладних климатских фаза. Хладније фазе су назване глацијали јер је за време њих долазило до ширења ледничког покривача из поларних и планинских области, а топлије фазе, између поједних глацијала, назване су инерглацијали.
Идући од старијих ка млађим глацијалима захлађење климе је постајало све изразитије. Периглацијалне области су у средњој Европи током глацијала имале изразито хладну и суву климу, а током интерглацијала топлу и умерено влажну (као данас).
На прелазу између плеистоцена и холоцена дошло је до смењивања три хладније (стари, средњи и млађи дриас) и две топлије климатске фазе (Белинг и Алеред).
[[Холоцен]] или постплеистоцен обухвата разобље од задњих 10.000 година. На основу климатских и вегетационих промена, које су се у том периоду догодиле у средњој Европи, холоцен је подељен на пет фаза: пребореалну, бореалну, атлантску, суббореалну и субатлантску.
Пребореална фаза је трајала од 8.000 до 7.000 година пре нове ере, а одликовала се постепеним повећавањем температуре и влажности.
Бореална фаза је трајала од 7.000 до 6.000 година пре нове ере. Долази до пораста температуре, али се влажност смањује.
Ред 57:
Суббореална фаза је трајала од 2500. до 800. године старе ере. За време ове фазе клима је била нешто хладнија и влажнија од садашње.
Субатлантска фаза почела је 800. Годне старе ере и траје до данас. У овом раздобљу дошло је до извесног отопљавања и до незнатног пораста влажности. Између 1450. И 1850. Године дошло је до слабијег захлађења климе, што је имало за последицу појаву тзв. „малог леденог доба“. У том периоду сви савремени ледници на Земљи знатно су се проширили ван својих савремених граница.
Пратећи еволуцију климе током [[Плеистоцен|плеистоцена]], очигледно је да холоцен има карактер интерглацијала или толијег раздобља између два леденадобаледена доба. Колико ће то топлије раздобље још трајати, зависи од више фактора. Велики значј се придаје сагоревњусагоревaњу [[Фосилна горива|фосилних горива]] и обогаћивању атмосфере угљен-диоксидом. Уколико концентрција угљен-диоксида и даље буде расла, клима ће бивати све топлија и влажнија. У том случају до захлађења би дошло тек за 2.000 година. Даље, клима би постајала све хладнија, тако да би кроз 23.000 година Земља поново уронила у дубине новог леденог доба.<br />
 
== Референце ==
{{reflist}}