Кијевска Русија — разлика између измена

Била је по површини највећа [[Eвропа|европска]] држава свог времена.

 

 

[[Варјази]] ([[Викинзи]]) су се најпре населили око језера Ладоге, па су кренули јужно до [[Велики Новгород|Великог Новгорода]]. Кретали су се дуж пловних путева. Бавили су се пиратством и трговином. Током 9. века долазили су до [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]]. [[Словени]] дуж водених путева почели су да Викинге користе као заштитнике.

До владавине [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослава I]] ([[945]]—[[972]]) кијевски владари су прихватили словенске обичаје и имена, али још увек је било много Скандинаваца у њиховим дружинама. Свјатослав је поразио најјаче суседе [[Хазари]]ју и [[Прво бугарско царство|Бугарско царство]], изазвавши њихов распад.

 

 

[[Датотека:Bilitower.jpg|мини|200п|''Новгородски трговци одлазе на далека мора'', Иван Билибин]]

[[Датотека:Lebedev baptism.jpg|мини|200п|Покрштавање кијевских Руса у реци [[Дњепр]].]]

 

 

Кијевска Русија је достигла зенит и почели су проблеми. Није лако могла да се одржава као просперитетна држава, јер је владајући клан био јако бројан и интереси су им били често регионалног типа. Кнежеви су се често борили један против другога. При томе су често формирали савезе кнежева са спољним групама, као што су [[Пољаци]], [[Мађари]] и Половоци. Од [[1054]]. до [[1224]]. водила су се 83 грађанска рата, а 293 кнеза су ушла у спор око наследних права.

[[Крсташки ратови]] су довели до убрзања пада Кијевске Русије. Током [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] 1204. [[Истанбул|Цариград]] је опљачкан. Битно је опао значај Дњепарског трговачког пута, што је смањило приходе Кијевске Русије. Кијевска Русија се распада на мноштво кнежевина и неколико регионалних средишта: [[Велики Новгород|Новгород]], [[Владимир-Суздаљ]], [[Галич (Украјина)|Галич]], [[Полоцк]], [[Смоленск]], [[Чернигов]] и [[Переслављ-Залески|Переслављ]].

 

 

[[Датотека:Cathedral of St. Sophia, the Holy Wisdom of God in Novgorod, Russia.jpg|мини|200п|Саборна црква Свете Софије у Великом Новгороду]]

На северу, [[Новгородска република]] је цветала захваљујући контроли над трговачким путевима од [[Волга|Волге]] до Балтичког мора. Седиште јој је било у [[Велики Новгород|Великом Новгороду]] Како је Кијевска Русија пропадала, тако је Новгородска Република постајала све независнија. Новгородом је владала локална олигархија. Главне одлуке је доносила градска скупштина, која је изабирала и кнеза, као војног вођу. У 12. веку Новгород добија архиепископа, што је био знак повећаног значаја и политичке независности. [[Велики Новгород]] је доста личио градовима у Европи, који су припадали [[Ханза|Ханзи]].

 

 

На североистоку Словени су колонизовали територије, које ће постати Московска кнежевина. На тим територијама су потчинили угро-финска племена. [[Ростов]] је био најстарији центар. Затим је то постао [[Суздаљ]] па онда [[Владимир (град)|Владимир]], који је постао седиште од [[Владимир-Суздаљ]]а. Под притиском турских номадских народа становништво је мигрирало од [[Кијев]]а према североистоку. Како су јужне земље пустиле, тако је све више племића, уметника и занатлија стизало у Владимир и кнежевину Владимир-Суздаљ, која је постајала најјача у Кијевској Русији.

Кнез [[Андреј Богољубски]] је са својом војском заузео Кијев [[1169]]. и тада је задао Кијеву велики ударац. Поставио је свог брата да влада Кијевом, а он је владао Владимир-Суздаљем. Политичка моћ се тако преселила из Кијева у Суздаљ. Нешто пре монголске инвазије митрополија се сели [[1299]]. из Кијева у Владимир.

 

 

{{Историја Русије}}

Средином 14. века нестаје Галиција-Волинија. Пољска је заузела Галич, а Литванија Волинију, укључујући Кијев [[1321]]. Литвански владари носе отад титулу владара Рутеније.

 

 

Кијевска Русија је била доста ретко насељена, поредимо ли то са Западном Европом. Била је по површини највећа европска држава свог времена, а по некима и културно најнапреднија. Док су у Европи чак и цареви били неписмени у Кијеву и Новгороду деца су била писмена. Новгород је имао развијен канализациони систем.

== Становништво ==

Тачан број становника Кијевске Русије није познат. Према проценама, који је урадио историчар Вернадскиј, укупна популација државе почетком XIII столећа бројала је око 7,5 милиона становника, од којих 1 милион је становао у градовима. У то време у Русији је било око 300 великих и малих градова{{sfn|Вернадский|2012|pp=120}}.

 

== Литература ==