Минско побрђе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: мини|десно|350п|Врх [[Мајак је треће по висини узвишење у Белорусији]] Дато… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 6:
Обухвата територије [[барисавски рејон|Барисавског]], [[валожински рејон|Валожинског]], [[вилејски рејон|Вилејског]], [[дзјаржински рејон|Дзјаржинског]], [[крупски рејон|Крупског]], [[лагојски рејон|Лагојског]], [[молодечански рејон|Маладзаченског]], [[мински рејон|Минског]] и [[смаљавички рејон|Смаљавичког]] рејона Минске области.
Највише је то подручје не само Белоруске греде него и целе Белорусије са просечним надморским висинама између 200 и 300 метара. Највиша тачка је [[Дзјаржинска гора]] која је са надморском висином од 345 метара уједно и највиша тачка Белорусије (налази се на око 30 километара западно од Минска). На Минском побрђу се налазе и следећа два највиша врха Белорусије – [[Лисаја]] (342 метра) и [[Мајак]] (335 метара).
На том подручју свој ток започињу реке [[Свислач]] (притока Дњепра) и [[Уша (река)|Уша]] (75 км, притока Вилије), те је побрђе самим тим и развође између сливова [[балтичко море|Балтичког мора]] на северу и [[црно море|Црног мора]] на југу.
У основи [[побрђе (геоморфологија)|побрђа]] налазе се стене [[девон (периода)|девонске]], [[креда (периода)|кредине]] и [[палеоген]]ске старости, док је савремени површински рељеф формиран деловањем Сошког ледника који је био активан у периоду од пре 220 и 110 хиљада година.<ref> <small>{{ru}}</small>
Подручје је у највећем делу обрасло шумама [[бор (дрво)|бора]] и [[смрча|смрче]] са нешто ређим групацијама брезе, док су благе падине углавном претворене у оранична подручја.
Ред 21:
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
| |||
