Палеоклиматологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Семинарски радови/ГФ 2015. помоћу справице HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 21:
Клима Земљине површине се у току њене историје мењала. Ове промене су биле условљене разним терестричким и астрономским факторима: еволуција хемијског састава атмосфере, померање континената, промена Сучевог зрачења итд. О карактеру климе ранијих периода у историји Земље закључује се на основу [[Фосил|фосилних]] остатака животиња и биљака, [[Седимент|седимената]], облика у рељефу и физичко-хемијских метода. У зависности од климе, код савременог биљног и животињског света изражена је хоризонтална и вертикална зоналност. Неке органске врсте су посебно осетљиве на климу и могу опстати само у одређеним климатским условима. Такве климатогене врсте представљају карактеристичне фосиле за одређене палеоклимате. Климатогени су такође и многи седименти, каонапример: коралски кречњаци, латерит, боксит, угаљ, соли, тилити, континентални пешчари итд. На карактер климе могу указати и неки облици рељефа: леднички валови, моренски бедеми, острвски брегови, купасти [[Крас (геоморфологија)|крас]], криотурбације и други. Када се говори о распрострањењу климатских зона у прошлости, треба имати у виду померање континената. Кретањем континенти су прелазили из једне климатске зоне у другу и њихова тадашња позиција на Земљи не односи се на њихов савремени положај.<ref>Gavrilović D., Đurović P. (2009), ''Paleogeografija''. Beograd</ref>
=== Клима прекамбрије ===
Хемијски састав атмосфере и хидросфере као и стање и процеси у [[Литосфера|литосфери]] били су сасвим другачији него данас. Ово истиче из дуготрајног периода специфичних тектонких кретања, јаким вулканизмом, већом топлотом која је доспевала из унутрашњости Земље, могуће значајније осунчавање као и чињенице да је до девона копно било скоро беживотно. У тој, тако далекој прошлости, није постојала климатска зоналност. У неопротерозоику глобална температура ваздуха на Земљи износила је 40˚C40&nbsp;°C, па и више, количина кисеоника је била мала, а није постојао ни озонски омотач. На основу састава [[Метаморфне стене|метаморфних стена]] седиментног порекла ([[Кварцит|кварцити]] и [[Аргилошист|аргилошисти]]), може се закључити да је процес хемијског распадања стена био врло интензиван, као и да се таложење седимената вршило у топлој води.
 
=== Клима старијег палеозоика ===
Ред 27:
За време ордовицијума, с обзиром на то да су водени басени били нсељени топлољубивом фауном бескичмењака, претпоставља се да су сва мора, без обзира на њихову географску ширину, била сразмерно топла.
У току силура распред климатских зона се није много изменио, али крајем овог периода клима у Европи и Азији постаје знатно сувља.
У девону је била јасно изражена климатска зоналност, али са знатно већом глобалном температуром од садашње. На основу изотопских мерења љуштура [[брахиопод]]а реконструисана је температура воде од 33,8˚C8&nbsp;°C, а често и до 50˚C50&nbsp;°C.
 
=== Клима млађег палеозоика ===