Тврђава Кастел — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Копи/пејст
Нема описа измене
Ред 8:
 
== Историја ==
[[Датотека:Tvrđava Kastel BL.jpg|250п|леводесно|thumb|Тврђава Кастел]]
На мјесту тврђаве Кастел су пронађени бројни остаци и предмети из времена [[Римско царство|Римског царства]]. Највјероватније су прво утврђење (Кастра) саградили Римљани у 2. вијеку. Кастра се налазила у граничном појасу између двије немирне илирске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Панонија|Паноније]]. Припадала је тадашњој Далмацији, као њен најсјевернији дио.
Ово утврђење се могло налазити у југоисточном дијелу данашње тврђаве Кастел, гдје су се свакако налазиле и управне зграде, док су цивилни садржаји вјероватно били распоређени сјеверозападно од војног логора.
 
По досељавању [[Словени|Словена]], тврђава је разорена и на њеном мјесту је настало словенско насеље градинског типа. У средњем вијеку нема поузданих података о овој локацији, а улогу Кастре тада преузима утврђени град који се налазио у јужном дијелу данашње Бањалуке.
[[Датотека:Kastell,_unutrašnjost.jpg|thumb|250п|Унутрашњост]]
 
Након [[Османлије|турског]] освајања у 16. вијеку, Бања Лука постаје сједиште босанског санџака и тврђава на ушћу Црквене поново постаје важан војни и административни центар. Кастел се развијао и током 17. вијека, а своје коначне габарите је добио 1714. године за вријеме Нуман-паше Ћуприлића. Тада је проширен по угледу на равничарске тврђаве у [[Славонија|Славонији]]. Тврђава је добила форму издуженог трапеза омеђеног [[бедем]]има, [[бастион]]има са кулама и подземним пролазима, док је воденим [[шанац|шанцем]] окружена са западне стране.
Линија 20 ⟶ 19:
 
У 19. вијеку Кастел, као и друге тврђаве губи значај који је до тада имао.
 
[[Датотека:Vrbas_pored_Kastela.jpg|150п|лево|thumb|Ријека Врбас уз Кастел]]
 
== Реконструкција тврђаве ==
[[Датотека:Kastell_Banja_Luka.jpg|300п250|thumb|Реконструисани дио]]
Одлуком [[Европска унија|Европске уније]] да помогне из предприступних фондова у реконструкцији тврђаве, коначно је заустављено вишедеценијско пропадање Кастела. Обнова Цјелине 9 - прва фаза, је у великој мјери завршена у [[2013]]. години а за читаву Цјелину 9 одобрено је 2,5 милиона [[Евро|евра]]. За Цјелину 2, чија је обнова планирана у [[2014]]. из предприступних фондова Европске уније одобрено је 1.13 милиона евра. <ref name="дфгх">[http://www.klix.ba/vijesti/bih/za-rekonstrukciju-kastela-utroseno-859-110-eura/131220036 ЕУ спашава Кастел], Клик</ref>
[[Датотека:Kastell_Banja_Luka.jpg|300п|thumb|Реконструисани дио]]
 
== Галерија ==
<gallery>
[[Датотека:Kastell,_unutrašnjost.jpg|thumb|250п|Унутрашњост]]
Датотека:Kastel_B_L.jpg|
Датотека:Kasstel_Banja_Luka.jpg|
[[Датотека:Vrbas_pored_Kastela.jpg|150п|лево|thumb|Ријека Врбас уз Кастел]]
</gallery>