Михаил Булгаков — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м
Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.
 
Булгаков се први пут жениоженио 1913. с Татјаном ЛаппомЛапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео штедетида штеди. Ако би му се прохтело да дође таксијем задњим новцем, без размишљања би то учинио.
 
Након почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] М. Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.
 
Године 1917. почео је узиматида узима [[морфијум]], испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "Псећe срце". Ујесен 1918. Булгаков се враћавратио у Кијев где започињеје започео приватну праксу као венеролог. У то време престајепрестао узиматије да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919., Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.
 
Те исте године је радио и као лекар [[Црвени крст|Црвеног крста]], а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будућe перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. неније одлазиотишао у Грузију, него остајеје остао у Владикавказу јер оболеваје оболео од тифуса.
 
=== Зрело доба ===
[[Датотека:Bułhakow.jpg|мини|Булгаков око 1930.]]
Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео сарађиватида сарађује као фељтонист са московским новинама ("Гудок", "Рабочиј") и часописима ("Медицинскиј работник", "Россија", "Возрожденије"). У то време је објавио поједина дела у новинама "Накануне" које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама "Гудок" је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова.
[[Датотека:Boelgakovhuis.jpg|мини|лево|Булгакова кућа у Москви]]
 
1923. Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.
 
У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту ''Ватангов'' с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.
Истовремено се у Совјетској штампи шири интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова.
Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту ''Ватангов'' с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.
 
1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "[[Мајстор и Маргарита]]". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).
 
1929. Булгаков је упознао [[Јелена Шиловска|Јелену Сергејевну Шиловску]] која је постала његовомњегова трећомтрећа и уједно посљедњомпоследња женомжена 1932.
 
До 1930. Булгаковљева дела су се престала издаватида се издавају, позоришни комади повлачили су се репертоара позоришта. Биле су забрањенезабрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".
 
У јануару 1932. Стаљин је поново допуштадозволио извођење "Дана Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, нити једно је позориште, осим МХАТ-а, није изводило. 1936., након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео радитида ради у [[Бољшој театар|Бољшој театру]] као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с [[Исак Дунајевски|Исаком Дунајевским]], популарним совјетским [[композитор|композитором]].
 
=== Болест и смрт ===
[[Датотека:Tomb bulgakov.JPG|мини|Камен Голгота на Булгаковом гробу]]
1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се почело нагло погоршаватипогоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је узиматида узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том је раздобљу је почео диктиратида диктира жени задње верзије "Мајстора и Маргарите".
 
Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.