Мајка отаџбина зове! — разлика између измена

'''Мајка Отаџбина зове!''' ({{јез-рус|Родина-мать зовёт!}}) је статуа на [[Мамајев Курган]]у у [[Волгоград]]у, [[Русија]] направљена у знак сећања на [[Битка за Стаљинград|Стаљинградску битку]].<ref>[http://ruskarec.ru/articles/2012/10/16/dzinovska_majka_otadzbina_17449.html „Џиновска Мајка Отаџбина“], ''Руска реч'', Београд, 16. октобар 2012. {{ср}}</ref> Обликовали су је истакнути руски вајар и уметник [[Јевгениј Вучетич]] и архитекта Николај Никитин. За највишу грађевину на свету је проглашена 1967, као последња нерелигијска статуа која је проглашена највишом. Упоређујући са каснијим високим споменицима, статуа Мајка отаџбина зове!, је знатно је сложенија са инжењерске тачке гледишта, због карактеристичног става са мачем у десној руци подигнутим високо увис, и левој руци која позива „у одбрану отаџбине“. Технологија којом је статуа направљена, се такође може видети у [[кула Остакино|кули Остакино]] у Москви.

Према неким изворима, статуа је надахнута статуом [[Ника (митологија)|Нике са Самотраке]], грчке богиње победе. У близини статуе „Мајка отаџбина зове!“ су сахрањени [[Маршал Совјетског Савеза]] [[Василиј Чујков]], као и познати совјетски снајперистаснајпер [[Василиј Зајцев]] који је заслужан за убиство 225 немачких војника и официра и њихових савезника (укључујући и 11 непријатељских снајперистаснајпера).

Мамајев курган је 2008. народним гласањем убројан међу седам чуда Русије. Ансамбл је исте године добио статус федералног споменика и уједињен је са другим важним историјским објектом Волгограда – музејем-панорамом „Стаљинградска битка“. Преко три милиона људи сваке године долази у Волгоград да се попне на врх Мамајевог кургана, стопама хероја-бранилаца отаџбине. Тек 2045, на стогодишњицу победе у Другом светском рату, моћи ћемо да сазнамо какву поруку су својим потомцима оставили хероји Стаљинградске битке. Управо тада ће бити отворена капсула са поруком, коју су ратни ветерани 1970. похранили на територији меморијалног комплекса.

Статуа се тренутно нагиње услед промена токова подземних вода које изазивају померање темеља, и нагињање се све више истиче. Статуа није причвршћена за темељ, већ се ослања само својом тежином. Померена је за 20 центиметара, и процењује се да ће се срушити услед даљег померања. Док локалне власти поричу да је статуа у опасности, радови на рестаурацији и очувању јепочели почеласу 2010.