Википедија

Калифат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Islam |historybez_izvora}}
{{Ислам}}
'''Халифат''' (од {{Јез-ар|Ḥilafa}} — наслеђе) је систем владавине у којем је врховни владар законити наследник [[Мухамед]]а, који се искључиво бирао између најпобожнијих и најобразованијих [[муслимани|муслимана]]. Такав облик владавине није наследан. Наслеђе муслиманских царстава која су постојала у муслиманском свету обично су описана као „калифати“. Халифат представља суверену државу свих муслиманских верника или [[Ума|уме]].
''Калиф''' или '''халиф''' ({{јез-ар|خليفة}}) [[списак титула|титула]] је [[дух]]овног поглавара [[Муслимани|муслимана]] који се сматра наследником [[Мухамед]]а. Калифи су вршили световну и [[Вера|верску]] [[власт]] у првим [[држава]]ма које су створили [[Арапи]] после Мухамедове смрти. У [[16. век]]у, титулу калифа су носили [[Турска|турски]] [[султан]]и.
 
У најранијим данима, први калифат, [[Праведни калифат]], показивао је елементе непосредне демократије ([[Шура|Шуре]]).<ref>{{cite web|url=http://www.irfi.org/articles/articles_1601_1650/roots_of_democracy_in_islam.htm |title=The Roots of Democracy in Islam |publisher=Irfi.org |date = 16. 12. 2002. |accessdate = 15. 11. 2014.}}</ref> У почетку су то водили Мухамедови ученици и породица, као наставак религијиског система који је он увео.
 
[[Сунизам|Сунитска грана ислама]] налаже да поглавара државе, [[Халиф|калифу]], треба да бирају муслимани или њихови представници.<ref name=2muslims>{{cite web |url=http://www.2muslims.com/directory/Detailed/225505.shtml |title=Gharm Allah Al-Ghamdy |publisher=2muslims.com |date= |accessdate = 15. 11. 2014.}}</ref> Следбеници [[шиизам|шиитског ислама]], сматрају да би калифа требало да буде [[имам]] којег је изабрао Бог ([[Алах]]) из [[Ахлу ел Бејт]] ( „породица куће“, Мухамедови директни потомци). Од краја периода Праведног калифата па све до [[1924]]. године, калифатима су, понекад и више од једне у исто време, владале династије.
 
Прва од њих је била [[Омејади|Умајадска династија]], која је понекад била праћена и осталим династијама, а последња је [[Османлије|Османска династија]]. Године [[2014]]. је [[Исламска Држава|Исламска Држава у Ираку и Леванту]] прогласила себе за калифат и прогласила [[Абу Бакр ел Багдади|Абу Бакра ел Багдадијаа]] као свог калифу.<ref>{{cite news | url=http://m.bbc.co.uk/news/world-middle-east-28082962 | title=Isis rebels declare 'Islamic state' in Iraq and Syria | accessdate=15 новембар 2014 | date=30 јун 2014 | publisher=BBC}}</ref>
 
== Етимологија ==
Термин ''калифа'' потиче од арапске речи ''ẖаlīfa'' {{jez|ar|خَليفة}}, што значи „наследник“, „управитељ“, или „заменика“ и сматра се скраћивањеm термина ''калифат Расул Аллаха'' („наследника Божијег гласника“).
 
У књизи Метјуа С. Гордона „Успон ислама“ (''The Rise of Islam''), пише да се калифа преведи као „заменику (или представник) од Бога“. Користи се у [[Куран|Кур'ану]] да успостави улогу [[Адам и Ева|Адама]] као представника Бога на земљи. Халифа се такође користи да опише веровање да је улога човека, у његовој правој природи, је као калифа или намесник Аллаху.<ref>[[List of Muslim empires and dynasties|From the article "Khalifah" in Oxford Islamic Studies Online]]
</ref>
 
== Рана историја ==
=== Праведни калифат (632–661) ===
==== Мухамедови наследници ====
У својој књизи „Рана исламска освајања“ (''The Early Islamic Conquests'',[[1981]].), Фред Донер тврди да је стандардна арапска пракса у то време била да се истакнути људи једне сродне групе, или племена, окупе након смрти вође и изаберу лидера међу собом. Није било одређене процедуре за ову [[шура|шуру]] или консултацију. Кандидати су били углавном, али не нужно, из истог рода као и преминули лидер. Способни људи који би добро владали имали су предност у односу на неефикасне наследнике.
 
[[Сунизам|Сунитски]] муслимани верују и потврђују да је Абу Бакр је изабран од стране заједнице и да је то одговарајући поступак. Сунити даље тврде би идеално било да се калифа бира изборима или концензусом заједнице.
 
[[Шиизам|Шиитски]] муслимани верују да је Али, зет и рођак Мухамеда, изабран је од стране Мухамеда као свог духовног и временског наследника као ''mawla'' (Имама и hалифu) свих муслимана на месту које се зове ''Ġadīr ẖum''. Мохамед је на ово место позвао око 100.000 окупљених ходочасникеа повратника да дају своју заклетву (''bayʿa'') Алију у његовом присуству и отада да објављујују добру вест о Алијиној сукцесији на Мухамедово место руководитеља над свим муслиманима који ће тек доћи.
 
Халифа је често познат и као '''Амир ел Муминин''' ([[Арапски језик|арапски]]: امير المومنين „заповедник верника“). Мухамед је за престоницу одабрао [[Медина|Медину]]. Након његове смрти, она је остала престоница за време владавине Праведних калифа, све док није наводно калифа [[Алија|Али ибн Абу Талиб]] прогласио [[Куфа|Куфу]] за престоницу. У историји муслимана повремено је долазило до сукоба између супарничких калифа у различитим деловима исламског света, као и до подела између сунитских и шиитских заједница.
 
Према речима сунитских муслимана, први калифа који је назван Амир ел Муминин био је [[Абу Бекр]], потом [[Омар ибн ел Хатаб]], други од четири правоверне калифе, док су [[Осман ибн Афан|Осман бин Афан]] и` Али ибн Абу Талиб такође носили исту титулу. Шиити сматрају да је Али био једини истински правоверни калифа од ове четворице мушкараца.<ref>{{cite web |author=Tore Kjeilen |url=http://lexicorient.com/e.o/ali.htm |title=Lexic Orient.com |publisher=Lexic Orient.com |date= |accessdate = 15. 11. 2014.}}</ref>
 
После прве четири калифе, калифат су водиле династије попут [[Омејади|Омејада]], [[Абасиди|Абасида]] и [[Османлије|Османлија]], а повремено би га на краћи временски период водиле и сукобљене династије у [[Андалузија|Андалузији]], [[Северна Африка|северној Африци]], и [[Египат|Египту]]. После распада Отоманског царства, [[Мустафа Кемал Ататурк]] званично је укинуо систем калифата у исламу (Отоманско царство) и основао [[Турска|Републику Турску]] [[1923]]. године. За [[Мароканци|Мароканце]], [[списак краљева Марока|краљеви Марока]] су и даље носиоци титуле Амир ел Муминина, али се не позивају на калифат.
 
Неке муслиманске земље, укључујући [[Сомалија|Сомалију]], [[Индонезија|Индонезију]] и [[Малезија|Малезију]], никада нису биле под управом калифата, изузимајући [[Аћех]], која је на кратко време била под Османском влашћу.<ref>New world hegemony in the Malay world, By Geoffrey C. Gunn, pp. 96</ref> Зато су ове земље имале своје локалне [[Султан|султане]] или владаре који нису у потпуности признавали калифат.
 
==== Праведни калифи ====
{{Главни чланак|Праведни калифи}}
[[Датотека:Mohammad_adil-Rashidun-empire-at-its-peak-close.PNG|мини|left|Праведни калифат на свом врхунцу, под калифом Османом]]
Абу Бекр, први Мухамедов наследник, је на самрти за свог наследника именовао Омара. Омара ибн Хаттаба, другог калифу, убио је [[Персијанци|Персијанац]] по имену [[Фируз Нахаванди]]. Његовог наследника, Османа бин Афана, изабрао је савет бирача ([[Меџлис]]). Након што је Османа убила група побуњеника, Али је преузео власт, али га гувернери Египта нису признали као калифу. Суочио се са две велике побуне, а убио га је један од [[Хариџити|хариџита]], Абдурахман. Алијева бурна владавина је трајала само пет година. Овај период је познат у историји као [[Фитна]], односно као Први исламски грађански рат. Следбеници Алија су касније постали шиити („Шиити Алија“, следбеници Алија),<ref name=econ1>{{cite news| url=http://www.economist.com/blogs/economist-explains/2013/05/economist-explains-19 | work=The Economist | title=What is the difference between Sunni and Shia Muslims? | аccessdate = 15. 11. 2014.}}</ref> мањинска секта ислама која не признаје прве 3 калифе. Следбеници све четири правоверне калифе (Абу Бекра, Омара, Османа и Алија) су постали већинска сунитска секта.
 
Под влашћу Праведни калифи сваки регион ([[султанат]], [[вилајет]] или [[емират]]) имао је свог гувернера (султана, [[Валија (титула)|валију]] или [[емир (титула)|емира]]). [[Муавија I|Муавија]], рођак Османа и гувернера [[Сирија|Сирије]], наследио је Алија као калифа. Увео је промене у калифат тако што је установио принцип наслеђивања калифата и на тај начин основао [[Омејадски калифат]].
 
У областима које су претходно биле под влашћу [[Сасанидско царство|Сасанидског краљевине]] или [[Византијско царство|Византије]], калифе су смањиле порез, успоставиле већу локалну аутономију (својим повереним гувернерима), већу верску слободу за [[Јевреји|Јевреје]], као и за неке [[Хришћани|хришћане]], и донеле мир народу који је био деморалисан и разочаран губицима, као и високим порезима из периода [[Римско-персијски ратови|Римско-персијских ратова]].<ref>[[John Esposito]] (1992)</ref>
 
 
Праведни калифат је на врхунцу своје славе био највеће царство на свету.
 
==== Алијев калифат и успон Омајадске династије ====
Алијева владавина као калифа прожета је великим превирањима и унутрашњим сукобима. Али је суочен са вишеструким бунама и устанцима. Примарна је дошао из неспоразума са [[Муавија I|Муавијом]], гувернером [[Дамаск]]а, што је означило почетак краја (правоверних) калифа. Персијанци, искористивши то, инфилтрирали су се у обе војске и напали другу војску изазвавши хаос и унутрашњу мржњу између асхаба у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]]. Битка је трајала неколико месеци, што доводи до застоја. Да би се избегло даље крвопролиће, Али пристао да преговара са Муавијом. То је изазвало фракцију од око 4.000 људи који ће бити познати као [[хариџити]], да напусте борбу. Након победе над хариџитима у бици код Нахравана, Али ће касније бити убијен од стране хариџита Ибн Муљам. Алијев син Хасан изабран је за наредног калифу, али уручио је титулу Муавији неколико месеци касније. Муавија је постао пети калифа, оснивајући Омајадску династију,<ref>The Concise Encyclopedia of Islam. Cyril Glasse. pp. 39–41,318-319, pp. 353–354</ref> назван по прадеда Османа и Муавије, Умаје ибн Абделшамса.<ref>Uthman was the son of [[Affan ibn Abi al-'As|`Affan]], the son of [[Abu al-'As ibn Umayyah|Abu-l`As]], the son of [[Umayya ibn Abd Shams]]. Mu'awiyah was the son of [[Abu Sufyan ibn Harb|Abu Sufyan]], the son of [[Harb ibn Umayya|Harb]], the son of Umayya ibn Abd Shams.</ref>
 
=== Омајадски калифат (661-750) ===
{{Главни чланак|Омејадски калифат}}
[[Датотека:Map of expansion of Caliphate.svg|мини|лево|Халифат, 622–750 {{legend|#a1584e|Експанзија под Мухамедом, 622–632}} {{legend|#ef9070|Експанзија за време Праведних калифа, 632–661}} {{legend|#fad07d|Експанзија за време Омајадског калифата, 661–750}}]]
Под влашћу Омајада, калифат се територијално брзо ширио, укључујући [[Кавказ (регион)|Кавказ]], [[Трансоксијанија|Трансоксијанију]], [[Синд]], [[Магреб]] и [[Пиринејско полуострво]] ([[Ал Андалуз]]) у муслимански свет. На врхунцу своје моћи, Омајадски калифат је заузимао 5.17 милиона квадратних миља (13,400,000 км2), што га је чинило највећим царством које је до тад виђено и петим највећим царством у историји.<ref name=Blankinship>{{citation|title=The End of the Jihad State, the Reign of Hisham Ibn 'Abd-al Malik and the collapse of the Umayyads|first=Khalid Yahya|last=Blankinship|publisher=[[State University of New York Press]]|year=1994|isbn=978-0-7914-1827-7|pages=37}}</ref>
 
Географски, царство је било подељено на неколико провинција, чије су границе безброј пута мењане током Омајадске владавине.Свака покрајина је имала свог гувернера којег је именовао калифа. Међутим, из више разлога, укључујући и то да их нису изабрали чланови шуре, као и примедбе на њихово неприкладно понашање, Омајадску династију нису све муслиманске заједнице подржале. Неки су подржали истакнуте муслимане као што је [[Зубајр ибн Авам]], док су други сматрали да само припадници Мухамедовог племена, [[Хашемити|Бану Хашима]], или из његове лозе, потомци Алија,треба да владају.
 
Било је бројних побуна против Омајада, као и подела међу омајадским редовима ( нарочито ривалство између Јамана и Кајса]). Наводно је [[Шимр Ибн Јавша]] убио Алијевог сина [[Хусеин ибн Али|Хусеина]] и његову породицу у [[Битка код Карбале|бици код Карбале]], 680. године, чиме је раскол између Сунита и Шиита учвршћен.<ref name=econ1/> Временом ће се присталице Бану Хашима и присталице Алијевих наследника ујединити како би поразили Омајаде 750. године. Међутим, Алијеви шиити, „Алијева партија“, били су разочарани када је на власт дошла Абасидска династија, јер су Абасиди водили порекло од Мухамедовог ујака, [[Абас ибн Абд ел Муталиб|Абаса ибн Абд ел Муталиба]], а не од Алија.
 
=== Абасидски калифат (750–1517) ===
{{Главни чланак|Абасидски калифат}}
 
==== Абасидски калифат у Багдаду ====
{{Главни чланак|Абасидски калифат}}
[[Датотека:Mustansiriya University CPT.jpg|мини|upright|right|[[Универзитет Мустансирија]] у [[Багдад]]у.]]
Абасидска династија је 750. године, као једна од породица из [[Мека|Меке]], преузела власт од Омајада. Абасиди, који су владали из Багдада као калифе више од три века, учврстили су исламску владавину и имали велики утицај на интелектуални и културни развој [[Блиски исток|Блиског истока]]. До 940. године моћ Абасидског калифата је полако почела да слаби код неарапа, посебно [[Бербери|Бербера]] из [[Магреб]]а и [[Турци|Турака]], да би касније, у другој половини 13. века, [[Мамелуци]] из Египта стекли утицај, а султани и емири постепено постали независни.
 
==== Абасидски калифат у Каиру (1261-1517) ====
Абасиди су у 9. веку створили војску лојалну само њиховом калифату, састављену претежно од турских [[Кумани|Кумана]], [[Черкези|Черкеза]] и грузијских робова познатих као Мамелуци. Временом ће Мамелуци доћи на власт у Египту. Мамелучка војска, на коју се често гледало у негативном смислу, успела је да уздигне калифат али исто тако и да га уништи. У почетку је ова династија успела да створи једну стабилну силу која се бавила проблемима у самом калифату, као и проблемима ван њега. Међутим, стварање овакве војске и Ал-Мутасимова промена престонице из Багдада у [[Самара|Самару]], довела је да стварања поделе између калифата и људи који су себе сматрали владарима. Поред тога, снага Мамелука је расла све док Ар-Ради (934-41) није био приморан да преда већину краљевских функција Мухамеду Ибн Раик
 
Године [[1261]]. након што су Багдад разорили [[Монголи]], Мамлучки владари Египта поново су основали Абасидски калифат у Каиру. Први абасидски калифа у Каиру био је [[Ал-Мустансир]]. Абасидске калифе у Египту су и даље биле део власти, али су им функције биле ограничене на верске проблеме. Абасидски калифат у Каиру трајао је све до [[Ал-Мутавакила III]], који је владао као калифа од [[1508]] до [[1516]]. године, а затим га је на кратко свргнуо с власти 1516. његов претходник [[Ал-Мустамсик]]. Да би поново био враћен у калифат [[1517]]., Османски султан [[Селим I]] поразио је Мамелучки султанат и припојио Египат Османском царству 1517. године. Ал-Мутавакил III заробљен је заједно са својом породицом и депортован у [[Константинопољ|Цариград]] као затвореник где је био у повлашћеном положају. Након повратка у Каиро он умире [[1543]]. године.
 
=== Паралелни калифати ===
Током периода Абасидске династије, абасидска права на калифат била су неоспорна. Шиитски вођа [[Абдулах ел Махди Билах|Абдулах Ал-Махди Билах]] ( ̒abdu al-llah al-mahdī bil-llah), Фатимидске династије, који је тврдио да води порекло од Мухамеда преко његове ћерке, присвојио је титулу калифе [[909|909.]] године, стварајући посебну линију калифа у Северној Африци.
 
У почетку контролишући [[Алжир]], [[Тунис]] и [[Либија|Либију]], Фатимидске калифе продужиле су своју владавину на наредних 150 година, заузимајући Египат и [[Палестина (регион)|Палестину]], пре него што су Абасиди били у могућности да то промене, ограничавајући Фатимидску власт у Египту. Крај Фатимидској династији дошао је [[1171]]. године. Омајадска династија, која је опстала и дошла да влада Ал-Андалусом, повратила је калифску титулу [[929|929.]] године и трајала је до [[1031]]. када је уништена.
 
==== Фатимидски калифат ====
{{Главни чланак|Фатимидски калифат}}
[[Датотека:Fatimid Caliphate.PNG|мини|десно|Мапа Фатимидског калифата на његовом врхунцу у раном 11. веку]]
Фатимидски калифат био је исмаилитски шиитски калифат,који је обухватао бескрајне пределе арапског света. Испрва са седиштем у Тунису,Фатимидска династија проширила је своју владавину преко медитеранске обале [[Африка|Африке]], и на крају од Египта начинила своју престоницу. На свом врхунцу,заједно са Египтом, калифат је укључивао различите области Магреба, [[Сицилија|Сицилије]], [[Левант]]а и [[Hidžaz|Хиџаза]].
 
Фатимиди су учврстили Тунис град Махдие и учинили га својим средиштем, пре освајања Египта и изградње [[Каиро|Каира]] [[969|969.]] Након тога, Каиро је постао престоница државе, са Египтом који постаје политички, верски и културни центар земље. Исламиста Луис Масињон (-{Louis Massignon}-) назвао је 10. век пре нове ере „Исмаилитским веком у историји ислама“.<ref>In his “Mutanabbi devant le siècle ismaëlien de l’Islam”, in Mém. de l’Inst. Français de Damas, 1935, p.</ref>
 
Термин „Фатимиди“ је некада упућивао на грађане овог калифата. Владајућа елита државе припадала је исмаилитском огранку Шиита. Лидери ове династије су такође били исмаилитски имами, због тога су имали верски значај код муслимана исмаилита. Они такође припадају ланцу калифских владара, што је признато од стране неких муслимана. Ово представља редак период у историји у којем су Алијеви потомци (отуда и име Фатимиди, које се односи на [[Фатима ел Захра|Фатиму]], Алијеву супругу) и калифат били уједињени до извесног ступња, осим у завршном периоду Праведног калифата под Алијем лично. Овај калифат је био чувен по томе што је остварио одређени степен верске толеранције према неисмаилитским сектама, као и према Јеврејима, [[Малтешки хришћани|малтешким]] и [[Копти|коптским]] хришћанима.<ref>{{harvnb|Wintle|2003|pp=136–7}}</ref>
 
==== Омајадски Кордопски калифат ====
{{Главни чланак|Кордопски калифат|Ал-Андалуз}}
[[Датотека:Califato de Córdoba - 1000.svg|мини|right|Карта [[Кордопски калифат|Кордопског калифата]] c. 1000]]
Током Омајадске династије, [[Пиринејско полуострво|Иберијско полуострво]] било је саставни део Омајадског калифата којим се управљало из [[Дамаск]]а. Омајади су изгубили место калифе у Дамаску [[750|750.]] године и Абд ел Рахман постаје емир [[Кордоба|Кордобе]] након шест година прогонства. С намером да поврати своју моћ, он је поразио постојеће исламске владаре тог подручја који су пркосили омајадској владавини и ујединио бројне локалне феудалце у емират.
 
Владари емирата носили су титулу „емир“ или „султан“ све до 10. века, када је [[Абдурахман III|Абдурахман]] ( ̒abdu ar-raḥmān ) III био суочен са претњом од инвазије Фатимида ( опонентског исламског царства са седиштем у Каиру). Да би потпомогао своју борбу против окупаторских Фатимида, који су присвајали калифат и били у сукобу са општепризнатим Абасидским калифом у Багдаду, Абдурахман III (abdu ar-raḥmān) се самопрогласио за калифу. То је помогло Абдурахману III да стекне углед међу својим подређенима, а титула се задржала и након што су Фатимиди поражени. Владавина калифата сматра се врхунцем муслиманског утицаја на Иберијском полуострву, пре него што се распарчао на бројне [[Таифа|таифе]] у 11. веку. Овај период карактерише изузетни технолошки, економски и културни процват. Многа ремек-дела Ал-Андалуса су изграђена у том периоду.
 
==== Алмохадски калифат (1147–1269) ====
{{Главни чланак|Алмохадски калифат}}
Алмохадски калифат је марокански<ref>B. Lugan, ''Histoire du Maroc''. {{page|year=|isbn=978-2-262-01644-9|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Ramirez-Faria|first=Carlos|title=Concise Encyclopeida Of World History|url=http://books.google.com/books?id=gGKsS-9h4BYC&pg=PT861|year=2007|publisher=Atlantic Publishers & Dist|isbn=978-81-269-0775-5|pages=861}}</ref> [[Бербери|берберски]] муслимански покрет основан у [[12. век]]у.<ref name="brit1">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/16820/Almohads Almohads (Berber confederation) - Encyclopedia Britannica<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
Алмохадски покрет је започео је Ибн Тумарт [[Масмуда]] племенима из јужног [[Мароко|Марока]]. Алмохади су прво успоставили берберску државу у [[Тинмел]]у на планини [[Атлас (планине)|Атлас]] око [[1120]]. године.<ref name="brit1" /> Алмохади успели су да свргну владајуће [[Алморавиди|Алморавиде]] у управним над Мороком до [[1147]], када је Абдалмуамин ел Гули (око 1130-1163) освојо [[Маракеш]] и прогласио себе за калифу. Они су затим проширили своју власт над целим [[Магреб]]ом до [[1159]]. [[Ал Андалуз]] је пратио судбину Африке и цела исламска Иберија била је под влашћу Алмохада до [[1172]].<ref>Buresi, Pascal, and Hicham El Aallaoui. ''Governing the Empire: Provincial Administration in the Almohad Caliphate (1224-1269)''. Studies in the History and Society of the Maghrib, 3. Leiden: Brill, 2012. http://books.google.fr/books?id=jcn8ugAACAAJ.</ref>
 
Алмохадska доминација Иберијом наставила се све до [[1212]], када је Мухамед III, „ел Насир“ (1199-1214) поражен у бици код Укаба у Сијера Морени савезом хришћанских кнезова [[Кастиља|Кастиље]], [[Арагон]]а, [[Навара|Наваре]], и [[Португалија|Португалије]]. Скоро сва маварска господства у Иберији су изгубљена убрзо после, са великим маварским градовима [[Кордоба|Кордобом]] и [[Севиља|Севиљом]] који доспевају у руке хришћана [[1236]]. и [[1248]]. године.
 
Алмохади су наставили да владају у Африци до парцијалног губитка територије кроз побуне племена и округа омогућавајући успон њихових најефикаснијих непријатеља, [[Мариниди|Маринида]] [[1215]]. године. Последњем представнику линије, Идрису Ал-Ватику, смањен је опсег владавине само на Маракеш, где је убијен од стране једног роба [[1269]]; Мариниди су освојили Маракеш, чиме су окончали алмохадску доминацију западног Магреба.
 
=== Османски калифат (1453-1924) ===
[[Датотека:Liannos-Local-Ottoman-Post.JPG|мини|Локалне маркице издате за град [[Љанос]] пошту Цариграда ]]
{{Главни чланак|Османски калифат}}
 
Од 15. века калифат преузимају Турци Османлије, почевши од султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда Освајача]]. Они су поступно виђени као де факто лидери и представници исламског света. Према Бартхолду, први пут када је титула калифе искоришћена као политичка уместо као симболичко-верска титула од стране Османлија, јесте потписивање мировног споразума са Русијом [[1774]]. године, када је царство задржало морални ауторитет над територијом, чији је суверенитет био уступљен [[Руско царство|Руском царству.]]
 
Исход [[Руско-турски рат (1768—1774)|руско-турског рата 1768-1774]] био је поражавајућ за Османлије. Велике територије, укључујући и оне са бројним муслиманским становништвом, као што је [[Крим]], постале су део Руског царства. Међутим, Османлије су под [[Абдул Хамид I|Абдул Хамидом I]] однеле дипломатску победу тако што им је било дозвољено да остану верске вође муслимана у сада независном Криму, што је био део мировног споразума. Заузврат Русија је постала званични заштитник хришћана на територијама Османског царства.
 
Око [[1880]]. султан [[Абдул Хамид II]] поново је искористио титулу као начин супротстављања руском ширењу на муслиманске територије. Његов поступак су најватреније подржали муслимани британске [[Индија|Индије]]. Уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]], Османска држава, иако знатно слабија у односу на Европу, представљала је највећи и најјачи исламски независни политички ентитет. Султан је имао власт и изван граница свог сада умањеног царства као вођа муслимана у Египту, Индији, и [[Средња Азија|Централној Азији]].
 
==== Укидање калифата (1924) ====
{{refimprove|date=December 2012}}
[[Датотека:Portrait Caliph Abdulmecid II.jpg|мини|[[Абдулмеџид II|Абдул Меџид II]] је био последњи [[калифа]] из [[Османлије|Османске династије]].]]
Халифатски покрет (1919-1924) је био [[Панисламизам|панисламски]], политички протест кампање која је покренута од стране муслимана у британској Индији како би се утицало на британску владу и заштитило Османско царство на крају Првог светског рата. Након [[примирја из Мудроса]] (октобар 1918), војне [[Истанбул|окупације Истанбула]] и [[Версајски споразум|Версајског споразума]] (1919), положај Османлија је био неизвестан. Покрет за заштиту и повратак Османлија ојачао је после [[mirovni ugovor iz Sevra|споразума у Севру]] (август 1920) који је наметнуо поделу Османског царства и [[Грчка|Грчкој]] дао одличан положај у [[Анадолија|Анадолији]], на несрећу Турака. Турци су затим упутили апел за помоћ, што је резултирало настанком овог покрета. Покрет је угашен крајем [[1922]]. године.
 
Први председник [[Турска|Републике Турске]] [[Мустафа Кемал Ататурк]] је 3. марта [[1924]]. године, у сколпу својих реформи, уставно укинуо институцију калифата. Сада је његову улогу преузела Велика народна скупштина, парламент новоосноване Републике Турске. Титулу калифе је тада носио [[Хусеин бин Али од Хиџаза]], вођа Арапског устанка, али је његово краљевство поражено и анектирано од стране [[Ибн Сауди]]ја [[1925]]. Халифат је после тога био неактиван све до [[2014]]. године.
 
Самит у Каиру [[1926]]. године сазван је да би се разговарало о оживљавању калифата, али пошто већина муслиманских земаља није учествовала, ништа није учињено како би се спровеле одлуке донесене на овом самиту.
 
Мада је назив титуле '''Амир ел Муминин''' усвојен од краља Марока и [[Мула (ислам)|муле]] [[Мухамед Омар|Мухамеда Омара]], бивши шеф талибанског режима у Авганистану, није уживао правни положај ни ауторитет над муслиманима ван граница њихових држава.
 
Од пада Османског царства, повремени немири били су позив на поновно успостављање калифата. Организације које су позивале на оживљавање калифата биле су покрет [[Муслиманска браћа|Муслиманске браће]] и [[Хизбу ат-Тахрир]]<ref name="autogenerated1">Jay Tolson, "Caliph Wanted: Why An Old Islamic Institution Resonates With Many Muslims Today", ''U.S News & World Report'' 144.1 (Новембар, 25, 2014): 38-40.</ref>
 
== Савремена историја ==
Сви доле наведени спроводили су калифску власт у неком облику од краха Османског царства, али нико од њих није успео да управља масовним бројем муслимана у свету.
 
=== Сокото калифат (1804-1903) ===
{{Главни чланак|Халифат Сокото}}
[[Халифат Сокото|Сокото калифат]] је био исламска духовна заједница у [[Нигерија|Нигерији]], под вођством [[Шех Осман дан Фодио|Шеха Османа дан Фодиа]]. Основан током [[фулански џихад|фуланског рата]] на почетку [[19|19.]] века, Сокото калифат је био једно од најмоћнијих царстава у субсахарској Африци пре европског освајања и колонизације. Халифат је опстајао током колонијалног периода и после, али са знатно умањеним утицајем.
 
=== Шерифски калифат ===
Шерифски калифат ({{lang-ar|<big>خلافة شريفية</big>}}) је био арапски калифат прокламован од стране [[Шерифски владари|шерифских владара]] [[Hidžaz|Хеџаза]] [[1924]]. године уместо [[Османски калифат|Османског калифата]].
 
Идеја о шерифском калифату је постојала још од [[15. век]]а.<ref>[[#Tei01|Teitelbaum 2001]], pp. 42.</ref> Крајем 1[[9. век]]а, ова идеја је почела да добијаја на значају због пада [[Османско царство|Османског царства]], које је било тешко поражено у [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турском рату 1877-1878.]] Постоји мало доказа, међутим, да је идеја о Шерифском калифату икада стекаа широку подршку на [[Блиски исток|Блиском истоку]] или било где другде у том случају.<ref>{{harvnb|Teitelbaum|2001|pp=43–44}}</ref>
 
=== Халифатски покрет (1920) ===
{{Главни чланак|Халифатски покрет|Подела Османског царства}}
 
[[Халифатски покрет]], покрет за одбрану Османског калифата, се [[1920]]. расуо широм британских колонија. Нарочито је имао јак утицај у Индији, где се поставио као стожер окупљања индијских муслимана, као један од многих антибританских политичких покрета. Његове вође су били [[Мевлана Мухамед Али]], његов брат [[Шавкат Али]], [[Абу ел Калам Азад]], [[Мухтар Ахмед Ансари]] и адвокат [[Мухамед Џан Абаси]]. Неко време овај покрет је радио у савезу са [[Хинди|Хинду]] заједницама и био подржаван од стране [[Махатма Ганди|Мохандаса Карамчанда Гандија]], који је био члан Централног Халифатског Комитета.<ref>{{cite web|url=http://www.indhistory.com/khilafat-movement.html |title=The Khilafat Movement |publisher=Indhistory.com |date= |accessdate = 25. 11. 2014.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2014.}}. 2014.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Међутим, пулс покрета почиње да слаби након хапшења његових лидера и тада се из њега издваја низ огранака.
 
=== ИСИЛ калифат (2014) ===
{{Главни чланак|Исламска држава}}
 
Група [[Ал Каида]] у Ираку формирана је као део Ал Каидине мреже исламских екстремиста током [[Рат у Ираку|рата у Ираку]]. Временом се проширила у [[Сирија|Сирији]] и била позната као [[Исламска Држава|Исламска држава у Ираку и Леванту]] током [[Грађански рат у Сирији|Сиријског грађанског рата]]. Постала је најмоћнија група која се супротставила председнику [[Башар ел Асад]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.yourmiddleeast.com/culture/only-syrians-can-free-syria-from-assad-to-isis-a-tale-of-syrian-resistance_26150|publisher=Your Middle East|title="Only Syrians can free Syria": From Assad to ISIS, a tale of Syrian resistance|date=25 август 2014|accessdate=25 новембар 2014}}</ref> У лето [[2014]]. Ал Каида је покренула офанзиву у севереном [[Ирак]]у, заузимајући други град по величини, [[Мосул]]. Група је самопрогласила калифат под [[Абу Бакр ел Багдади|Абу Бекром ел Багдадијем]] који је узео титулу и име калифе Ибрахима, и преименовала се у Исламску државу.<ref>{{cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/opinion/caliphate-wont-last-but-its-legacy-may/story-e6frg6zo-1227017262005?nk=51e8f7ae253f68a1dc07a0006cd370bf|publisher=The Australian|title=Caliphate won’t last but its legacy may|date=8 август 2014|accessdate=25 новембар 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/world-middle-east-28560449|publisher=BBC News|title=Abu Bakr al-Baghdadi: Islamic State's driving force|date=30 јул 2014|accessdate=25 Новембар 2014}}</ref> Тенденција Исламске државе да постане највећи ауторитет међу муслиманима није баш широко прихваћена, те се она сукобила са оружаним снагама у Ираку, сиријском војском, Слободном сиријском армијом, Џабат ел Нусром и курдском војском не би ли озваничила затечено стање.<ref>{{cite web|url=http://www.nytimes.com/2014/08/23/world/middleeast/assad-supporters-weigh-benefits-of-us-strikes-in-syria.html?_r=0|title=Blamed for Rise of ISIS, Syrian Leader Is Pushed to Escalate Fight|date=22 август 2014|accessdate=25 новембар 2014|publisher=The New York Times}}</ref>
 
=== Махдијев проречени калифат ===
{{Главни чланак|Иса|Парусија|Махди|Есхатологија ислама}}
 
=== Спиритуални калифати ===
 
Иако аполитични, многи спиритуални покрети, као што су неки [[Суфизам|Суфијски редови]] и [[Ахмедије]],<ref>{{cite news | url=http://www.thelondoneconomic.com/2014/07/10/islamic-caliph-condemns-isis-act-of-un-islamic-terror/ | title=Islamic Caliph condemns ISIS’ act of ‘Un-Islamic terror’ | publisher=The London Economic | date= јул 10, 2014 | accessdate= 26 новембар, 2014}}</ref> себе називају калифатима (khilafat-un ruḥaniyyat-un). Њихове духовне вође се из тог разлога обично називају калифама.
 
==== Суфијски калифати ====
У суфизму, тарикате (редови) предводе духовне вође, главне калифе које именују локалне калифе да организују Завију (Az-zawiyyatu).<ref>{{Cite book|last1=Desplat|first1=Patrick A.|last2=Schulz|first2=Dorothea E.|title=Prayer in the City: The Making of Muslim Sacred Places and Urban Life|url=http://books.google.com/books?id=cW5EBQAAQBAJ&pg=PA82|year=2014|publisher=transcript Verlag|isbn=978-3-8394-1945-8|pages=82}}</ref>
Суфијски калифати нису нужно наследни. Халифама је циљ да служе силсилу ( As-silsilatu) у односу на духовне одговорности и да пропагирају учења свог тариката (реда).
 
==== Ахмедијски калифат ====
[[Датотека:100 Jahre Khilafat Jubilaeum Logo.PNG|right|мини|Лого који је коришћен током прославе поводом стогодишњице Ахемдијског калифата]]
{{Главни чланак|Ахмедијски калифат}}
Ахмедијска муслиманска заједница је месијански покрет који је основао [[Мирза Гулам Ахмед ел Кадијани]] [[1889]]. у Индији. Он је тврдио да је изабрани Махди и будући пророк. Након његове смрти 1908. године, његов први наследник [[Хаким Нур уд-Дин]] постао је шеф заједнице и преузео титулу наследника Месије(khalifatu al-masiyḥ).
 
Ахмедије се посматрају као [[јерес|јеретици]] од стране већинских муслимана{{sfn|Baksh|2007|pp=148}}<ref>Neha Sahgal, "In Pakistan, most say Ahmadis are not Muslim", Pew Research Center, September 10, 2013 [http://www.pewresearch.org/fact-tank/2013/09/10/in-pakistan-most-say-ahmadis-are-not-muslim/]</ref><ref>Ahmad Najib Burhani, "Hating the Ahmadiyya: the place of “heretics” in contemporary Indonesian Muslim society", in: Contemporary Islam, May 2014, Volume 8, Issue 2, pp. 133–152 [http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs11562-014-0295-x#page-1]</ref> због тврдњи оснивача да је очекивани месија и пророк. Сви муслимани држе став да је Мухамед био коначни пророк и да са изузетком [[Исус]]а, ни један пророк не може доћи после њега. Пошто су Ахмедијци нису признати као муслиман, њихов калифат није признат од већинских муслимана.
 
Ахмедијци верују да Ахмедијски калифат успостављен након смрти оснивача заједнице Мирзе Гулама Ахмеда и сматрају да је то поновно успостављање Праведног калифата.<ref>{{cite web | url=http://www.alislam.org/egazette/updates/the-islamic-khilafat-its-rise-fall-and-re-emergence/ | title=The Islamic Khilafat – Its Rise, Fall, and Re-emergence | accessdate=27 новембар, 2014 | author=Ahmad, Rafi}}</ref> Заједница је наставила да се одржава под овим структуре, са калифом који има општу надлежност за све верске и организационе дужности. Према Ахмедијцима, није битно је за калифу да буде шеф државе већ духовни и организациони значај је наглашенији.
 
Линија наследника наставља до данашњег дана. Садашњи наследник Мирзе Гулама Ахмеда је ''[[Мирза Масрур Ахмед]] Халифатул Месих V'', који борави у [[Лондон]]у у [[Егзил|егзилу]]<ref>{{cite web | url=http://www.reviewofreligions.org/1772/editorial-68/ | title=Hadhrat Mirza Masroor Ahmad, Khalifatul Masih V | accessdate = 27. 11. 2014. | publisher=The Review of Religions}}</ref> са 10 до 20 милиона следбеника у више земаља.
 
== Верска основа ==
{{Главни чланак|Политички аспекти ислама}}
 
=== Куран ===
У [[Куран|Кур'ану]] се јавља се термин калифа два пута. Прво у [[Сура|сури]] ел Бакара(al-baqara) 30, ту се односи на Бога у исламу који је створио човечанство као свог „калифу“ на Земљи. Други пут у сури Сад (Ṣad) 26, у којој се односи на [[давид|краља Давида]] као Божјег калифу и подсећа га на обавезу да праведно влада.<ref>{{Cite book|title = Islam: A Brief History|last=Sonn|first = Tamara|publisher = [[Wiley-Blackwell]]|year=2010|isbn=978-1-4051-8094-8|location = |authorlink = Tamara Sonn|edition = 2nd|pages=38}}</ref>
 
Поред тога, следеће одломке из Кур'ана, познате као „Истихлаф стих“, користе неки као курансу основу за калифат:
 
{{Цитат2|[[Алах]] обећава да ће оне међу вама који буду веровали<br /> и добра дела чинили сигурно намесницима на Земљи поставити,<br /> као што је поставио намесницима оне пре њих,<br /> и да ће им засигурно веру њихову учврстити,<br /> ону коју им Он жели, и да ће им сигурно страх сигурношћу заменити;<br /> они ће се само Мени клањати,<br /> и неће друге Мени равним сматрати.<br /> А они који и после тога буду незахвални – они су прави грешници.<br />|30п|30п|Кур'ан 24:55}}
 
 
У наведеном стиху, реч ''ẖulifa'' (множина од ''ẖalifa'') је различито превођена као: „наследници“ и „они који приступају на власт“.
 
Мали део сунитског исламизма тврди да управљање државом по исламском закону ([[шеријат]]) је, по дефиницији, да владају преко калифата, и користе следеће стихове да одрже своју тврдњу.
 
{{Цитат2|И суди им према ономе што Алах објављује<br /> и не поводи се за прохтевима њиховим,<br /> и чувај их се да те не одврате од нечега што ти Алах објављује.<br /> А ако не пристају, ти онда знај да Алах<br /> жели да их због неких грехова њихових казни.<br /> А многи људи су, заиста, неверници.<br />|30п|30п|Кур'ан 005:49}}
{{Цитат2|О верници, покоравајте се Алаху<br /> и покоравајте се Посланику и представницима вашим.<br /> А ако се у нечему не слажете,<br /> обратите се Алаху и Посланику,<br /> ако верујете у Алаха и у онај свет;<br /> то вам је боље и за вас решење лепше.<br />|30п|30п|Кур'ан 004:59}}
 
=== Хадиси ===
 
Следећи хадиси [[Муснад Ахмада ибн Ханбал|Муснада Ахмада ибн Ханбал]] могу се схватити као прорицање две ере калифата (обе на основама посланичких објава)
 
{{Цитат2|Хазрети Хузаифа приповедао је да је Алахов посланик рекао: Посланство ће остати међу вама докле год Алах тако жели. Халифат ће настати и трајаће док Алах то жели. Завладаће корумпирана монархија и опстајаће док Алах не нареди другачије. Након тога ће доћи деспотско краљевство и трајаће док Алах то жели. Затим ће калифат поново настати на основама Објаве и трајаће док Алах то жели.<ref>Masnad Ahmad ibn Hanbal, Mishkat, Chapter Al-Anzar Wal Tahzir</ref>{{Page needed|датум=децембар 2014}}}}
 
У начелу, прва ера калифата је општеприхваћена од стране муслимана као Праведни калифат.
 
Нафиа је говорио:
 
{{Цитат2|Према Нафиу, [[Абдул ибн Омар]] је посетио [[Абдул инб Мути|Абдула инб Мутија]] у данима (када су почињена зверства над Медињанима) Харе за време Јазида ибн Муавија. Ибн Мути је рекао: Поставите јастук за Абдурахмана (породично име Абдулаха ибн Омара). Али овај други на то рече: Нисам дошао да бих са вама седео, већ да бих вам саопштио обичаје за које сам чуо од Алаховог пророка. Чуо сам га како каже: Онај који буде отказао послушност, неће имати чиме да се одбрани када буде стајао пред Алахом на Судњи Дан, а онај који умре, а није положио заклетву верности, умреће као незнабожац.}}
 
Према [[Ибн Хишам]]у, који се позива на ауторитет Абу Салеха и Абу Хураира, Мухамед је рекао:
 
{{Цитат2 |Вође ће владати вама после мене, где ће вас верник (један) водити с љубављу и поштовањем и безбожник (један) са својим грехом , тако слушајте само њих и покоравајте им се у свему што је у складу са истином (исламом). Ако се буду понашали исправно, то је за ваше добро, а ако буду поступали погрешно, то ће ићи у вашу корист, а против њих.}}
 
Муслимани су приповедали према [[Ал-Араџ]]у и [[Абу Хураир]]у да је Мухамед рекао:
 
{{Цитат2|Погледајте, Имам (калифа) је шитит иза ког се људи боре и којим се бране.}}
 
Муслимани су се позивали и на Абдул Азиза ел Мукрина који је говорио:
 
{{Цитат2|Пратио сам Абу Хураира и од њега сам чуо Мухамедове речи: Пророци су владали синовима [[Израел]]а, кад би један пророк преминуо, други би га наследио, али после мене неће бити пророка. После мене ће бити калифа, биће их много. Питали су га: Шта нам онда заповедаш да чинимо? Рекао је: Извршите bay'ah(трансакцију/продају) са њима, како се буду смењивали, и дајте им оно што им следује. Бог ће их сигурно питати о ономе што им је поверио.}}
 
=== Мухамедови ''асхаби'' ===
 
Када су се Мухамедови најближи пријатељи и присталице, [[асхаби]], састали уочи његове смрти у Сакифи ( SaqĪfatu banī as-Sā'id), кући племена Бану Саид, ел Хабаб ибн ел Мунсир је рекао :
 
{{Цитат2|Нека један емир (владар) буде један од нас, а други нека буде неко од ваших ( мисли се на ансаре и [[Хариџити|хариџите]]).}} Абу Бекар је на ово одговорио: {{Цитат2|Забрањено је да муслимани имају два емира (владара)...}}
 
Затим је устао и обратио се муслиманима.<ref>"As-Sirah" of [[Ibn Kathir]]</ref><ref>"Tarikh ut-Tabari" by at-Tabari</ref><ref>"Siratu Ibn Hisham" by [[Ibn Hisham]]</ref><ref>"As-Sunan ul-Kubra" of Bayhaqi</ref><ref>"Al-fasil-fil Milal" by [[Ibnu Hazim]]</ref><ref>"Al-A’kd Al-Farid" of Al-Waqidi</ref>{{Page needed|Децембар 2014}}
 
Према Ибн Исхаку<ref>"as-Sirah" of Ibnu Ishaq</ref> Абу Бекар је на дан ел Сакифе рекао: {{Цитат2|Забрањено је да муслимани имају два владара јер би то изазвало разлике у њиховим пословима и схватањима, њихово јединство би било распарчно и велики сукоби би настали међу њима. Суна би била изопштена, иновације би се прошириле ( bid'at-un) и искушење би расло, а то никоме није у интересу.}}
 
Асхаби су се договорили и изабрали Абу Бекра за првог калифу. [[Ибн Мунсир]], који је предложио идеју о два емира, се исправио и први положио заклетву на верност ( bay'at-un) Абу Бекру. Сви асхаби су се сложили са тим. [[Али инб Аби Талиб]], који је бдео над Мухамедовим телом у то време, такође је пристао на ово.
 
[[Алија|Имам Али]], ког шиити поштују, рекао је :<ref>Nahj-ul-Balagha (део 1 pp. 91)</ref> {{Цитат2|Људи морају имати владара. Где ће верник радити и живети под његовом владавином (Imara) и под којом ће такође и неверник имати користи. Док владавина не буде окончана његовом смрћу (''ağal''), добробити (''fay’i'') ће се накупити, непријатељ ће бити побеђен, изградиће се сигурни путеви, јак ће вратити оно што је узео од слабог, док ће тиранин бити заустављен, и никога неће мучити.}}
 
=== Мишљења исламских теолога ===
 
[[Ал-Маварди]] каже :<ref>Al-ahkam Al-Sultaniyah pp. 9</ref> {{Цитат2|У муслиманском свету је забрањено постојање два владара.}}
 
[[Јахја ибн Шараф ел Навави]] (Ал-Навави) каже :<ref>Mughni Al-Muhtaj, поглавље 4, pp. 132</ref> {{Цитат2|Забрањено је заклети се на верност двојици владара, чак иако су далеко један од другог, у различитим деловима света.}}
 
[[Ахмед ел Калкашанди]] каже:<ref>Subul Al-Asha, поглавље 9, pp. 277</ref> {{Цитат2|Забрањено је именовати двојицу владара истовремено.}}
 
[[Ибн Хазм]] каже:<ref>Al-Muhalla, поглавље 9, pp. 360</ref> {{Цитат2|Муслимани могу имати само једног владара на целом свету.}}
 
[[Ал-Шарани]] каже:<ref>Al-Mizan, поглавље 2, pp. 157</ref> {{Цитат2|Муслиманима је забрањено да имају на читавом свету два владара, било по договору или раздору.}}
 
[[Абдул Џабар ибн Ахмед]] (припадник мутазилита) каже:<ref>Al-Mughni fi abwab Al-Tawheed, поглавље 20, pp. 243</ref> {{Цитат2|Забрањено је заклети се на верност више од једном.}}
 
[[Ал-Џозири]] каже :<ref>Al-Fiqh Alal-Mathahib Al- Arba’a (the fiqh of the four schools of thought), поглавље 5, pp. 416</ref> {{Цитат 2| Имами (припадници четири правне школе) - Нека им се Аллах смилује - калифат је обавеза, муслимани морају именовати вођу који ће поштовати оно што вера налаже, и потлаченима правду дати. Забрањено је да муслимани имају два владара у свету .}}
 
Припадници Шиитске правне школе су се исто изјаснили о овом питању <ref>Al-Fasl Fil-Milal, поглавље 4, pp. 62</ref><ref>Matalib Ulil-Amr</ref><ref>Maqalat Al-Islamyin, поглавље 2, pp. 134</ref><ref>Al-Moghni Fi Abuab Al-Tawhid, поглавље 20, стране 58–145</ref> Било како било, Шиитска школа мишљења верује да вођа (имам) не сме бити именован од стране муслиманске умме, већ од Бога.
 
[[Ал-Куртуби]] рече у свом [[Тефсир]]у <ref>Tafseer ul-Qurtubi 264/1</ref> „Доиста је, човек је створио калифу на Земљи“ <ref>{{Cite quran|002|030}}</ref> :
{{Цитат 2|Аллах је извор у избору имама и калифа, њега слушају и покоравају му се, реч је уједињена кроз њега, и калифини закони (ахкам) су спроведени кроз њега, и нема разлике у погледу обавеза између умме и имама, осим онога што је приповедано о ел Асаму, мутазилиту.}}
 
Ал-Куртуби такође каже:{{Цитат 2|Халифа је стуб на који се остали стубови надограђују }}
 
Ан Навави: <ref>Sharhu Sahih Muslim pp. 205 поглавље 12</ref>{{Цитат 2|Учењаци инсистирају на томе да је обавеза муслимана да одаберу калифу}}
 
[[Ел Газали|Ал-Газали]] је рекао када је писао о могућим последицама распада калифата: <ref>al Iqtisaad fil Itiqaad pp. 240</ref>{{Цитат 2|Судије ће бити лишене дужности, провинције (вилајети) ће бити поништене. Наредбе ауторитета неће бити извршаване и људи ће бити на ивици да чине оно што је забрањено (харам)}}
 
Ибн Тајмија је рекао: <ref>Siyaasah Shariyyah – поглавље: 'The obligation of adherence to the leadership'</ref>{{Page needed|date=Децембар 2014}}:
 
{{Цитат 2|Морате знати да је бити главни у командовању над људима (бити калифа) највећа обавеза вере (dīn). У ствари, не постоји друга институција вере осим те. Ово је мишљење салафа, као што су Ал Фадл ибн Ијад, Ахмед ибн Ханбал и други.}}
 
== Период мира ==
{{Главни чланак|[[Панисламизам]]}}
Као предмет интензивног сукоба и ривелитета међу муслиманским вођама, калифат је био бескористан и није признаван од [[1920|1920. године]]. За велику већину муслимана, калифа је као вођа [[Uma|умме]], био драгоцен као сећање и идеал <ref name="reun">''Washington Post'', "[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/01/13/AR2006011301816.html Reunified Islam: Unlikely but Not Entirely Radical, Restoration of Caliphate resonates With Mainstream Muslims]".</ref> у време када су муслимани глобално били научно и војно супериорнији.<ref>Andrew Hammond, ''[http://www.middle-east-online.com/english/?id=18746 Middle East Online]''.</ref> [[Мухамед|Пророк Мухамед]] је наводно рекао:
 
{{Цитат 2 | Веровесничка мисија ће трајати док је то Аллахова жеља , затим ће је Алах прекинути кад Он то буде желео. Након тога, постојаће калифат који ће се руководити према Објави и трајаће онолико дуго колико Аллах дозвољава. Затим ће га укинути када буде желео. После тога, доћи ће период наслине угњетавачке владавине и трајаће док год Аллах то жели. Потом ће владати тиранија и владаће док је то воља Аллахова. И окончаће је када Он то буде желео . Онда ће се поново успоставити калифат који ће се водити Аллаховим законима. |As-Silsilah As-Sahihah, vol. 1, no. 5}}
 
=== Ахмедијско гледиште ===
 
Чланови Ахмедијске заједнице верују да је Ахмедијски калифат (арапски: ẖilāfa) наставак исламског калифата, пре свега Правоверног калифата. Верује се да је укинут са Алијем, Мухамедовим зетом и поново успостављен са доласком Мирзе Гулама Ахмеда (1835-1908), оснивача покрета, кога Ахмедије поистовећују са Обећаним Месијом и Махдијем.
 
Ахмедије тврде да према куранским ајетима (као што су -Кур'ан 24:55) и бројним хадисима који се баве овом темом, калифат може успоставити једино Бог и Његов благослов дат онима који верују и исправно чине и подржавају јединство Бога. Дакле сваки калифат који је успостављен само људским настојањем је осуђен на пропаст, посебно када људи одступају од поука Објаве, што резултира њиховим отућењем и неспособношћу да бирају калифу, првенствено због недостатка правоверја у њима самима. Иако је калифа изабран, верује се да сам Бог усмерава срца верника према појединцу. Тако да калифа није нужно одређен ни по праву (законити у очима народа у датом времену) нити избором, већ само од стране Бога.<ref>{{cite web|url=http://www.alislam.org/quran/tafseer/?page=1870&region=E1 |title=The Holy Quran |publisher=Alislam.org |date= |accessdate = 24. 12. 2014.}}</ref>
 
Према Ахмедијском мишљењу, халифа не мора бити на челу државе. Ахмедијска заједница радије наглашава духовни и организациони значај калифата. То је првенствено религионзна, духовна владавина са циљем подржавања, јачања и ширења ислама и очувања високих моралних и духовних стандарда унутар заједнице коју је основао Мухамед - који није био само политички, већ првенствено духовни вођа. Ако се догоди да калифа поседује ауторитет владе, као шеф државе, то само прати и допуњује његову свеобухватну функцију калифе.<ref>{{cite web|url=http://www.alislam.org/library/books/Khilafat-e-Rashida.pdf |title=Khilafat-e-Rashidah |format=PDF |date= |accessdate = 25. 12. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alislam.org/egazette/updates/the-islamic-khilafat-its-rise-fall-and-re-emergence/ |title=The Islamic Khilafat – Its Rise, Fall, and Re-emergence |publisher=Alislam.org |date= |accessdate = 25. 12. 2014.}}</ref>
 
Ахмедије верују да им је Бог обећао да ће овај калифат опстати до краја времена , што зависи од њиховог правоверја и вере у Бога. Халифа пропагира јединство, сигурност, морални правац и напредак за заједницу. Од калифе се захтева да своје дужности обавља уз саветовање и разматрање мишљења чланова „Шуре“ (саветодавно тело). Међутим он не мора увек прихватати ставове и препоруке чланова. Халифат Месије има потпуни ауторитет над организациним и верским питањима и обавезан је да поступа у складу са Кур'аном и [[Суна|Суном]].
 
=== Исламски позив ===
 
Бројне исламистичке партије и [[Муџахедин|муџахедини]] позивали су на обнављање калифата уједнињавањем муслиманских нација, било путем политичких активности ( Ḥizbu at-Taḥrīri ), било силом ( [[Ал Каида]]).<ref>{{cite news|author=View all comments that have been posted about this article. |url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/01/13/AR2006011301816_pf.html |title=Reunified Islam |publisher=Washingtonpost.com |date = 13. 1. 2006. |accessdate = 28. 1. 2015.}}</ref> Разни исламистички покрети узели су маха последњих година у циљу успостављања калифата. [[Исламска Држава|ИСИЛ]] је 2014. године захтевао поновно уједнињење калифата. Ова залагања за успостављање калифата разликовала су се по својим методама и приступу. Неки су били локално оријентисани, док су главне политичке партије без сумње имале интернационалне циљеве.{{чињеница|date=05. 2015.}}
 
[[Абу ал Мавдуди]] је веровао да калифа не може бити враћен само као световни владар, већ као људски представник [[Алах]]ове владавине на Земљи:
<blockquote> ''Халифа'' значи представник. Човек је, према исламском веровању, представник народа, Његов (Алахов) намесник. Према моћи која му је поверена, и у складу са границама које му намећу Кур'ан и Пророково учење, од калифе се захтева да спроведе Божју вољу на Земљи.<ref>Abul A'al Mawdudi, ''Human Rights in Islam'', The Islamic Foundation, 1976. pp. 9</ref></blockquote>
 
[[Муслиманска браћа]] су била заговорници [[Панисламизам|панисламизма]] и имплементације [[Шеријат|шеријата]], исламског закона. Оснивач [[Хасан ел Бана]] (Ḥassan al-Banna) писао је о обнови калифата.<ref>Roy, Olivier, ''Failure of Islamism'', Harvard University Press, (1994) pp. 42</ref>
 
Једна интернационална партија чија је идеологија почивала искључиво на обнови калифата као панисламске државе је Хизбу ат Тахрир (Ḥizbu at-Taḥrīri), буквално „Странка ослобођења“. Нарочито има утицаја у Централној Азији и Европи, а њена активност расте и у арапском свету. Темељи се на тврдњи да муслимани могу да докажу да Бог постоји <ref>William Lane Craig, ''[http://www.leaderu.com/offices/billcraig/docs/mackie.html Professor Mackie and the Kalam Cosmological Argument]''.</ref> и да је Кур'ан Реч Божја.<ref>{{cite web|url=http://www.harunyaya.com/miracles_of_the_quran_01.php |title=harunyaya.com |publisher=harunyaya.com |date= |accessdate = 28. 1. 2015.}}</ref>{{чињеница|date=05. 2015.}}. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Основна стратегија ове партије је ненасилна, политичка и интелектутална борба.
 
На југоистоку Азије, групе попут Џамаат ислами (al-Jamāʿatu al-Islāmiyyatu), имале су за циљ да успоставе калифат на просторима [[Индонезија|Индонезије]], [[Малезија|Малезије]], [[Брунеј]]а, на деловима [[Тајланд]]а, [[Филипини|Филипина]] и [[Камбоџа|Камбоџе]].
 
=== Халифатски циљеви Ал Каиде ===
{{главни чланак|[[Ал Каида]]}}
 
Један од јасно постављених циљева Ал Каиде јесте обнова халифата.<ref>{{cite web |url=http://www.fas.org/irp/world/para/ladin.htm |title=www.fas.org |publisher=www.fas.org |date= |accessdate = 28. 1. 2015.}}</ref> Њен бивши лидер, [[Осама бин Ладен]], позвао је муслимане на „обнову Правоверног халифата наше умме“.<ref>Interview (Oct 21, 2001) from bin Laden, ''Message to the World'', Verso, 2005. pp. 121</ref> Шефови Ал Каиде су [[2005]]. године изјавили да ће током онога што називају „пета фаза“ бити успостављена [[Исламска Држава|Исламска држава]] или халифат.<ref>{{cite news |url=http://www.theage.com.au/news/war-on-terror/alqaeda-chiefs-reveal-world-domination-design/2005/08/23/1124562861654.html |title=Al-Qaeda chiefs reveal world domination design |publisher=Theage.com.au |date = 24. 8. 2005.|accessdate = 28. 1. 2015. |location=Melbourne}}</ref> Ал Каида је свој програм вести на интернету у [[Ирак]]у назвала „Глас Халифата“.<ref>{{cite news |url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/01/13/AR2006011301816.html |title=''Washington Post'' |publisher=Washingtonpost.com |date = 14. 1. 2006. |accessdate = 28. 1. 2015. |first=Karl |last=Vick}}</ref> Према аутору Лоренсу Рајту (Lawrence Wright) и Египћанину Ајман ел Завахирију (Ayman al-Zawahiri), Бин Ладенов ментор и други по надлежности у Ал Каиди пре [[2011]]. године, једном је успео да оформи халифат. Халифат је званично укинут [[1924]]. године након распада [[Османско царство|Османског царства]]. Завахири верује да када једном халифат буде успостављен, [[Египат]] ће постати центар исламског света, вођа [[Џихад|џихада]] против Запада. „Тада ће историја направити нови заокрет, иншаллах, у супротном смеру против царства Сједињених Америчких Држава и светске Јеврејске владе“.<ref>{{harvnb|Wright||pp=46}}</ref>
 
=== Опозиција ===
 
Професор Оливије Рој пише: „Исламисти су још раније заменили концепт калифата са емиратом. За то је било више разлога, укључујући и тај да је, према класичним ауторима, калифа морао бити члан племена Курејш (Quraysh). Шта више, калифе су владале уммом тако да их исламисти не сматрају исламским (Османски калифат)“.<ref> Roy, Olivier, ''Failure of Islamism,'' Harvard University Press, (1994) pp. 42–3</ref> Ово није став већине исламистичких групација, јер покрет Муслиманске браће и Хизбу ат Тахрир Османску државу сматрају калифатом.<ref>{{cite web |url=http://www.ikhwanweb.com/Article.asp?ID=967&SectionID=91 |title=The Muslim Brotherhood And Copts, Historical Perspective |publisher=Ikhwanweb.com |date= |accessdate = 28. 1. 2015.}}</ref><ref>{{cite web |last=Bieliauskas|first=Hana |url=http://www.newstatesman.com/200704170005 |title=Campus Radicals – Hizb-ut Tahrir |publisher=Newstatesman.com |date = 17. 4. 2007. |accessdate = 28. 1. 2015.}}</ref>
 
== Влада ==
 
=== Избор или именовање калифе ===
 
У својој књизи „Рана исламска освајања“ (1981), [[Фред Донер]] тврди да је током раних халифата уобичајена арабљанска пракса била да се истакнути људи једног рода или племена окупе после халифине смрти и изаберу вођу међу њима, мада за ово није била тачно прописана процедура или оформљена консултативна заједница. Кандидати нису били нужно халифини синови, већ су то били људи из истог рода или племена. Способни људи који ће добро владати су имали предност у односу на можда мање вичног, директног наследника, јер према већинском сунитском ставу поглавар или гувернер не мора бити искључиво биран на основу крвног сродства.
 
Овај аргумент су учврстили Сунити, који верују да је Мухамедовог саборца [[Абу Бекр]]а изабрала заједница и да је то исправан поступак. Они даље тврде да је најбоље да халифа буде биран на изборима или консензусом читаве заједнице.
 
Традиционално се Сунити [[Мезхеб|мезхебске правне школе]] сви слажу да халифа мора бити члан племена Курејш (Quraysh) .<ref>Jan A. Wensinck, ''Concordance de la Tradition Musulmane'' vol. 2, pp. 70. [[Лајден|Leiden]]: [[Brill Publishers]], 1936-1988.</ref> Абу Бекр ал Бакилани је рекао да вођа муслимана треба да буде човек из народа. Оснивач највеће сунитске правне школе, [[Ebu Hanifa|Абу Ханифа]], исто је написао да халифа треба да буде народски човек.<ref name="2muslims"/>
 
=== Сунитско веровање ===
 
Након Мухамедове смрти, састанак поглавара је одржан у Сакифи (Saqīfa). На овом састанку Абу Бекар је изабран за халифу. Сунити су развили веровање да је халифа тренутно политички владар, изабран да влада у складу са исламским верозаконом, [[Шеријат|шеријатом]] (Sharīa). Посао пресуђивања је препуштен [[Иџтихад|иџтихаду]] и исламским правницима који су се називали [[Муџтехид|муџтехиди]] и заједно чинили [[Улема|улему]]. Многи муслимани прве четири халифе називају Рашидунским, што значи Правоверне халифе, зато што су бескомпромисно пратили Кур'ан и [[Суна|Мухамедову суну]].{{чињеница|date=05. 2015.}}
 
=== Шиитско веровање ===
 
{{Главни чланак|Шиизам|}}
Шиити верују у имамат, у ком влада [[Имам|имам]], ''одабран од Бога, непобедив и безгрешан'' из Мухамедове породице – Ахлул Бејт ( Ahl al-bayt), буквално ''чланови куће'', без обзира на већинско мишљење, Шуру или изборе. Они тврде да је пре своје смрти Мухамед дао бројне назнаке, посебно у једном хадису у ком је наводно одредио [[Имам Али|Алија]], његовог рођак и зета, као наследника. Према шиитском веровању, Али и његових једанаест наследника и потомака, дванаест имама, су одређени још и пре свог рођења као једини легитимни исламски владари, именовани вољом Божјом.
 
Када ових дванаест имама прође, и у одсуству могућности стварања владе вођене од стране имама, неки Шиити верују да је неопходно да систем шиитске муслиманске владе, заснован на ''Vilāyat al-faqīh'', буде развијен, да би постојао неки облик владавине где ће муслимански правник или факих да управља муслиманима. Било како било, ова идеја која је потекла од [[Ајатолах Хомеини|Ајатолаха Рухолаха Хомеинија]] и учврстила се у [[Иран|Ирану]], није прихваћена од стране свих Шиита.
 
Исмаилити, [[Фатимиди]] и бохрити верују у горе поменути принцип имамата, али они не морају бити владари. Да би заштитили божански ауторитет Аллаха (Dīn) од политике света (Dunyā), „спољног света“, они су основали владу под називом Dā'ī al-Muṭlaq још од времена двадесет првог Имама Тајиба аби ел Касима (Ṭayyib abī al-Qāsim), под влашћу Сулејхидске краљице јер је имам био изолован од људи. И код дванаестоимамских Шиита многи имами нису владали и жртвовали су много да би одржали веру.
 
=== Парламент (Mağlis aš-Šūra) ===
 
Конзервативни сунитски правници се слажу да је ''Шура'', слободније преведно као „консултативна заједница“, главно тело халифата. Шура или парламент је представљао идеју консултативног управљања. Значај овога је предочен следећим куранским ајетима:
 
{{Цитат2|...за оне који се Господару своме одазивају, и који молитву обављају, и који се о послoвима договарају, а дио онога чиме смо их опскрбили уjдељују].<br />|30п|30п|Кур'ан 42:38}}
{{Цитат2|...договарај се са њима. А када се одлучиш, онда се поуздај у Аллаха, јер Аллах заиста воли оне који се уздају у њега<br />|30п|30п|Кур'ан 3:159}}
 
Meџлис такође служи да се изабере нови халифа.<ref name=2muslims/> Ал Маварди је написао да чланови меџлиса треба да испуне три услова: морају бити праведни, да знају да оцене ко је добар а ко лош халифа, и да буду довољно мудри да изаберу најбољег. Ал Маварди је још писао и да у екстремним случајевима, када нема ни халифата, ни меџлиса, људи треба сами да оформе меџлис и да направе листу кандидата за халифско место; тада меџлис треба да одабере халифу са те листе кандидата.<ref name=2muslims/>
 
Постоји неколико муслиманских интерпретација улоге Шуре:
У анализи поглавља о Шури у Кур'ану , муслимански аутор [[Сејид Кутб]] тврди да ислам захтева владара само да би се он договарао са представницима власти у контексту [[Шеријат|Шеријата]]. Такидун ал Набхани, оснивач интернационалног политичког покрета и посвећен оживљавању халифата, каже да, иако је Шура један од битних делова „владајуће структуре“ исламског халифата, „није један од његових стубова“, што значи да њено напуштање неће халифину владавину учинити немуслиманском као што ће оправдати побуну. Међутим, [[Муслиманска браћа]], највећи исламски покрет у Египту, ублажила су ове исламистичке ставове прихватајући у приципу да је у савременом добу Шура [[Демократија|демократија]], али током своје владавине у Египту, Муслиманска браћа се нису водила овим принципом.
 
=== Одговорност владара ===
 
== Види још ==
* [[Имам]]
* [[Омејадски калифат]]
* [[Муфтија]]
* [[Абасидски калифат]]
* [[Мула (ислам)|Мула]]
* [[Османско царство]]
* [[Кадија]]
* [[Кордопски калифат]]
* [[Улема]]
 
* [[Шеик]]
== Референце ==
* [[Ајатолах]]
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Baksh|first=Kaiyume|title=Islam and Other Major World Religions|url=http://books.google.com/books?id=CFKYFcosJUsC|year=2007|publisher=Trafford Publishing|isbn=978-1-4251-1303-2|pages=148-}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Desplat|first1=Patrick A.|last2=Schulz|first2=Dorothea E.|title=Prayer in the City: The Making of Muslim Sacred Places and Urban Life|url=http://books.google.com/books?id=cW5EBQAAQBAJ&pg=PA82|year=2014|publisher=transcript Verlag|isbn=978-3-8394-1945-8|pages=82–}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ramirez-Faria|first=Carlos|title=Concise Encyclopeida Of World History|url=http://books.google.com/books?id=gGKsS-9h4BYC&pg=PT861|year=2007|publisher=Atlantic Publishers & Dist|isbn=978-81-269-0775-5|pages=861–}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|CaliphatesCaliphs}}
{{клица-ислам}}
 
[[Категорија:Средњи векКалифи|*]]
[[Категорија:ИсламТитуле]]
[[Категорија:Називи државних поглавара]]
[[Категорија:Верска звања]]
[[Категорија:Арабизми]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Калифат”