Ричард Карлајл — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
мНема описа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Питерлу и ''Републиканац'' ==
[[СликаДатотека:Peterloo carlile.JPG|мини|десно|280п|Штампано издање [[Питерлу масакр]]а у издању Ричарда Карлајла]]
Карлајл је био један од планираних главних говорника на реформаторском скупу 16. августа 1819 у [[Манчестер]]у. Таман кад је [[Хенри Хант (политичар)|Хенри Хант]] требало да говори, присутне је напала коњица. Овај догађај је постао познат као [[Питерлу масакр]]. Карлајл је побегао и крили су га радикалски пријатељи пре него што се поштанском кочијом превезао у Лондон и објавио своје сведочење о догађају у ''Шервиновом недељном политичком регистру'' ({{јез-енгл|Sherwin's Weekly Political Register}}) од 18. августа 1819, што је био први потпуни извештај о томе шта се догодило. У натпису је стајало „Језиви масакри у Манчестеру“.
 
Како би зауздала штампу, влада је подигла порез на новине који је успостављен 1712 са 1 на 3 халфпенија 1797 а затим на 4 пенија 1815. Од децембра 1819. је постављена минимална цена од 7 пенија, уз додатна ограничења. У време кад су радници зарађивали мање од 10 шилинга (120 пенија) недељно, то је значило да тешко да могу да приуште радикалне новине, и издавачи су покушавали да користе разне стратегије како би избегли плаћање пореза. Групе људи су удруживале средства у читалачка друштва и претплатничка друштва како би заједно купили књигу или часопис, и често су их читали наглас једни другима као што је то био случај са [[Џејмс Вилсон (револуционар)|Џејмсом Вилсоном]].
 
1821, Карлајл се декларисао као [[атеизам|атеиста]] (претходно се сматрао [[деизам|деистом]])<ref>{{cite book|title=The Making of the English Working Class|author=E.P. Thompson|publisher=Penguin|year=1968|pagepages=796}}</ref> и објавио је своје ''Обраћање научном човеку'' ({{јез-енгл|Address to Men of Science}}) где се залагао за материјализам и образовање. Исте године, Џејн Карлајл је осуђена на две године затвора због бунтовничке клевете, и њену позицију издавача је преузела Карлајлова сестра Мери. Након шест месеци, и она је осуђена по истом основу. Исти поступак је поновљен са осам његових радника, а преко 150 људи је послато у затвор због продаје ''Републиканца''. Карлајлова казна је истекла 1823. али је одмах поново ухапшен и врађен у затвор због неплаћања казне од 1.500 фунти, тако да је поступак настављен док на крају није пуштен 25. новембра 1825. У следећем издању ''Републиканца'', изразио је наду да ће његово дуго тамновање довести до слободног објављивања радикалних политичких идеја. Пример подршке коју је добијао из целе државе је била новчана помоћ коју му је у затвор послало четрдесет радника из села [[Ханслет]] из Западног Јоркшира, уз пратеће писмо у име тих „пар пријатеља истине и правде“.<ref>-{The Republican, volume 8, pagepp. 107}-</ref>
 
Затим је објављивао журнале ''Лав'' ({{јез-енгл|The Lion}}) који се борио против дечије радне снаге, и ''Промптор'' ({{јез-енгл|The Promptor}}). Тврдио је да „једнакост између полова“ треба да буде циљ свих реформатора, а 1826. је објавио ''Књигу за сваку жену'' ({{јез-енгл|Every Woman's Book}}), која се залагала за контролу рађања и сексуалну еманципацију жена.
 
== Поново у затвору ==
1831. је поново завршио у затвору због бунтовне клевете. Био је осуђен на две ипо године због писања чланка подршке кампањи пољопривредних радника против смањења плата и саветовања штрајкача да сматрају да су у рату са владом.<ref>-{[https://archive.org/stream/reportsstatetri07wallgoog#page/n245/mode/2up State Trials (New Series), II, 459: "The King against Richard Carlile, 1831]}-</ref> Кад је изашао из затвора био је у дубоким дуговима, а због казни које му је прописала влада није имао новца за издавање новина.
 
Његови политички и друштвени ставови се никад нису променили, али је његова филозофија доживела промену током 1830их. 1837 Х. Робинсон је објавио резултате његових каснијих размишљања у књизи „Изванредна конверзија и јавна објава Ричарда Карлајла из Лондона у хришћанство“ ({{јез-енгл|Extraordinary Conversion and Public Declaration of Richard Carlile of London to Christianity}}).
 
== Референце ==
* {{citeCite book |ref= harv| author=[[Guy Aldred|Aldred, Guy A]] | title=Richard Carlile Agitator | location=Glasgow | publisher=Strickland Press | year=1941 | id=}}
* -{Adrian Desmond and James Moore, ''Darwin'' (London: Michael Joseph, the Penguin Group, 1991). ISBN 0-7181-3430-3}-
* -{Chisholm, Hugh, ed. (1911). "[https://en.wikisource.org/wiki/1911_Encyclop%C3%A6dia_Britannica/Carlile,_Richard Carlile, Richard]". Encyclopædia Britannica 5 (11th ed.). Cambridge University Press.}-
* {{cite DNB|wstitle=Carlile, Richard|first=George Jacob |last=Holyoake|volume=9}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.spartacus-educational.com/PRcarlile.htm Richard Carlile (Parliamentary reform)]
* [http://www.cottontimes.co.uk/carlileo.htm Ричард Карлајл — реформатор]
* [http://quotes.liberty-tree.ca/quote/richard_carlile_quote_4faa Ричард Карлајл — чувени цитати]
* [http://www.georgianindex.net/publications/newspapers/news_sources.html Новине и издавачи у зору 19. века]
* [http://www.spartacus-educational.com/PRrepublican.htm Републиканац]
* [http://www.historyhome.co.uk/peel/social/unstamp.htm Кампања за слободу штампе]
* [http://www.scribd.com/doc/3020446/Carlile-Manual-of-Freemasonry Приручник слободног зидарства]
* {{Gutenberg author | id=Carlile,+Richard | name=Richard Carlile}}
 
1.572.075

измена