Бонавентура — разлика између измена

'''Бонавентура''', св. – ([[1221]] – [[1274]]), фрањевачки теолог. По пореклу је [[Италија]]н. Студирао је у [[Париз]]у где је био ученик Александра Хејлса. [[1248]]. Почео је да држи јавна предавања и ту праксу наставио је до [[1255]]. г. Професори грађанског Универзитета су му се супротставили, дошло је до сукоба после кога му је одузета докторска титула која му је касније враћена. Написао је биографију св. Фрање ([[Фрањо Асишки]]) (оснивача реда) коју је ред одобрио. Заслужан је за избор Папе Гргура X и [[1273]]. г. добио је звање [[кардинал]]а. Учествовао је на концилу[[Други лионски сабор|сабору]] у [[Лион]]у и умро је у току заседања. Као теолог остао је веран августинској традицији коју је разрадио св. [[Анселмо Кентерберијски|Анселмо Кантерберијски]]. Није безусловно прихватао [[Аристотел]]ово учење. Сматрао је да је стварање света бљесак божанског разума и тврдио да је сва људска мудрост ништавна у поређењу са мистичном просветљеношћу коју [[Бог]] даје верним хришћанима. Ову мистичну теорију изложио је у делу ''Itinerarium Mentis in Deum''. Није се слагао са теоријом о вечном девичанству Мајке Божије. У Римокатоличкој цркви се слави 14. јула. E.