Грбови Србије кроз историју — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 16:
У време поновног оживаљавања државности Србије, за време [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]], постао је крст са оцилима - грб српски народни. Кнез Милош Обреновић је поново оживео историјски грб Србије: крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Грб је притом уоквирио, по узору на француску хералдику, двема гранчицама - [[маслина|маслиновом]] и [[храст]]овом.
Прва појава штита са оцилима није позната, али се сматра да ју је као варијацију грба [[Византијско царство|обновљене Византије]] (насталог [[1261]]. године) увео [[Стефан Лазаревић]] после [[1402]]. године када је од [[Списак византијских царева|византијског цара]] [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] ([[1391]]-[[1425]]) односно његовог брата и намесника [[Јован VII Палеолог|Јована VII]] ([[1390]]) у [[Константинопољ|Цариграду]] добио титулу [[деспот]]а. Уместо византијског грба у коме златни грчки крст дели црвено поље на четири дела у којима се налази по једно [[Грчки писмо|грчко слово]] [[Бета (слово)|
Слово С (односно 4С) је током [[17. век|17.]] и [[18. век]]а протумачено као [[оцило]] од стране западних хералдичара чије [[Хералдика|хералдике]] не познају употребу [[Слово|слова]] као хералдичких елемената. Овакво тумачење се касније проширило међу [[Срби]]ма и данас је веома прихваћено.
Ред 24:
<gallery>
COA of Principality of Serbia.svg|[[Грб Кнежевине Србије]]
Milos Obrenovic 1819.png|Грб књаза Милоша, са печата из 1819. године.
Grb kneza Milana Obrenovica IV.png|Грб кнеза Милана Обреновића
</gallery>
| |||