Увала — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
"хектометарске до километарске димензије" није исто што и "500 до 1000 метара"
Ред 1:
{{Друго значење2|Увала}}
 
'''Увале''' представљају виши стадијум у морфолошкој еволуцији облика површинског крашког рељефа. То су веће затворене [[Депресија (геологија)|депресије]] у облику издужених котлинастих улегнућа дужине 500хектометарских до 1000километарских дужина и метараширина. Дно им је најчешће заравњено, покривено тањим [[елувијални процес|елувијумом]], односно црвеницом дециметарске дебљине. Увале настају спајањем [[вртача]]. Преграде између појединих вртача растварањем се снижавају и њихова дна се међусобно спајају. На дну увала често се могу запазити ниски гребени метарске висине, изграђени од матичне карбонатне стене. Ти гребени су остаци некадашњих преграда између сада спојених вртача. <ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стр. 235</ref>
 
Увале се врло често јављају на дну сувих, напуштених [[речна долина|речних долина]] у красу. Понирањем водотока по дну долине почиње растварање, које прво формира вртаче, а затим се усмерава на преграде између њих. Увале се, такође, могу формирати и у слепим речним долинама. Када водоток, који је начинио слепу долину, почне негде при њеном почетку поново да понире, низводни део слепе долине остаје као сува затворена депресија димензија увале. Та депресија се током времена [[крашки процес|крашком ерозијом]] проширује. Разликују се два типа увала - крашке и [[полигенетске]]. Крашке увале постале су деловањем ерозије, а полигенетске, осим деловањем ерозије, настале су по дну [[фосил|фосилних]] речних долина чији су токови уништени крашким процесом.<ref>Петровић Драгутин. "Геоморфологија", Београд, 1967, стр. 187.</ref>
Ред 8:
 
== Литература ==
* Анђелић М. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт, 1990.
* Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, стр. 235.
* Пешић Л. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско-геолошки факултет, 2001.
* Петровић Драгутин. "Геоморфологија", Београд, 1967.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Увала