Педесетих и шездесетих година 20. века велики број Бедуина из средњозападне [[средња Азија|средњозападне Азије]] је почео да напушта номадски начин живота како би се населили у градовима средњозападне Азије, посебно због смањења насељивих површина и повећања популације. На пример, у [[Сирија|Сирији]] је бедуински начин живота окончан због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. године, која је приморала многе Бедуине да напусте сточарство и почну да се баве стандардним пословима.<ref>{{Cite book|last=Etheredge|first=Laura|title=Syria, Lebanon, and Jordan|url=http://books.google.com/books?id=rLZQrmRQafcC|date=January 2011|publisher=The Rosen Publishing Group|isbn=978-1-61530-329-8|pages=12}}</ref><ref>Marina Leybourne, Ronald Jaubert, Richard N. Tutwiler, Changes in Migration and Feeding Patterns Among Semi-nomadic pastoralists in Northern Syria</ref>Нешто слично томе догодило се због прописа владе у [[Египат|Египту]], [[Израел]]у, [[Јордан]]у, [[Тунис]]у и [[Ирак]]у, због производње нафте у арапским земљама [[Персијски залив|Персијског залива]] и у [[Либија|Либији]] као и због жеље за побољшањем животног стандарда која је наводила Бедуине на одлуку да постану становници одређене националности него да остану номадски сточари без државе.
Владине мере кое су притискале Бедуине у неким случајевима су доношене због успостављања друштвених институција (образовање, здравствена нега, примењивање закона итд.) али су у другим случајевима биле базиране на жељи да се заузме земља која је традиционално припадала Бедуинима. Током претходних година, Бедуини су усвојили праксу узгајања белих голубица,<ref>Bedouin hospitality & the beauty of the White Desert</ref> док су други оживели традиционални обичај узгајања соколова.<ref>Falconry</ref>
