Баскијски језик — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Разне исправке)
Успостављањем демократске власти у Шпанији и новог устава [[1978]]. године, као и [[Герника (статут)|статута Гернике]] којим се регулише власт у Паис Баску, баскијски језик постаје кослужбени језик у Шпанији и постепено се враћа у јавни живот. Јединствени баскијски језик ('''еускара батуа''') се развија од [[1968]]. године, из потребе сједињавања различитих дијалеката ради успостављања јединствене лингвистичке форме. Иако је скоро од настанка баскијске књижевности постојала полемика око стандардизације, тек се педесетих година XX вијека дефинитивно започело с њом. На састанку конгреса Аранђацу, 1968. године, који је сазвала Академија, направио се дефинитиван план за јединствени баскијски језик. Данас је еускара батуа званична верзија језика у образовању и [[књижевност]]и, администрацији, штампи и електронским медијима.
 
Први записи на баскијском језику пронађени су у манастиру Сан Милан од Когоље, који се налази у Риохи (чије подручје је данас познато у свијету по одличним винима). Ту су се такође нашли и први записи [[шпански језик|кастиљанског језика]]. Данас се сматра да је баскијски једини језик из породице пре-индоевропских језика у западној [[западна Европа|западној Европи]], који је преживио инвазију индоевропских језика почевши од [[XIII век п. н. е.|XIII вијека п. н. е.]]
 
Од ријечи '''еускара''' су настали многи од појмова којима баскијци дефинишу сами себе, истичући њима језик који говоре, као на примјер, '''еускалдун''' (баскијац који говори баскијски као матерњи језик) или '''Еускалерија''' - земља гдје живе они који говоре баскијски, појам који се такође често користи као синоним за баскијски народ. За означавање свих других језика баскијци користе израз '''ердара''', и за баскијца који не говори баскијски језик се користи израз '''ердалдун''', који, иако у свом општем значењу има сличности са изразом [[варварин]], не посједује никакве понижавајуће примјесе.
1.572.075

измена