Кронова болест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 17:
'''Кронова болест''' или '''регионални ентеритис''' је неспецифично запаљењско [[болест|обољење]] [[систем органа за варење|дигестивног тракта]], које може да захвати било који његов део (од [[уста]] до [[анус]]а). Веома често се јавља на илеуму (завршном делу [[танко црево|танког црева]]) или на [[debelo crevo|дебелом цреву]]. Болест је веома слична [[улцерозни колитис|улцерозном колитису]], тако да се код приближно 10% болесника ова два обољења не могу разликовати. Кронова болест може да узрокује компликације и изван дигестивног тракта, као нпр. [[кожни систем|кожни]] осип, [[артроза|артритис]], запаљење [[око|ока]] итд.<ref name="Hanauer"> -{Stephen B. Hanauer: Inflammatory bowel disease, New England Journal of Medicine ''334 (13): 841-848''}-'', ''Приступљено 10. 11. 2006.</ref>
 
У развијеним земљама западне [[западна Европа|западне Европе]] учесталост Кронове болести је 2-6 случајева, а у северној Европи 27-48 случајева у популацији од 100.000 становника.<ref name="Bernstein"> -{Charles Bernstein: The Epidemiology of Inflammatory Bowel Disease in Canada: A Population-Based Study, The American Journal of Gastroenterology ''101 (7): 1559–1568.''}-</ref> Преваленција је 10-20 пута већа, а заступљеност међу половима је приближно иста. Може да се испољи у било ком животном добу,<ref name="Hanauer"/><ref name="emed">{{Cite web |url=http://www.emedicine.com/MED/topic477.htm |title=-{Latha Gopal, Senthil Nachimuthu: Crohn Disease}-], Приступљено 2. 7. 2006.</ref> а најчешће се јавља између 15. и 35. године живота.<ref name="stetoskop">[http://www.stetoskop.info/bolesti-sistema-za-varenje/kronova-bolest-morbus-crohn.html Кронова болест |accessdate= 22. 3. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>[http://www.emedicinehealth.com/crohn_disease/article_em.htm -{Crohn Disease Overview}-], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Болест су први описали, независно један од другог, [[пољска|пољски]] хирург Антони Лесниовски [[1904]]. и [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] гастроентеролог Барил Бернард Крон ({{јез-енг|Burrill Bernard Crohn}}) [[1932]]. године.<ref name="CrohnBB"> -{Crohn BB, Ginzburg L, Oppenheimer GD: Regional ileitis: a pathologic and clinical entity. 1932, Mt. Sinai J. Med. ''67 (3): 263–8.''}-</ref> Крон, Гинзберг и Опенхајмер су 1932. описали ово обољење у журналу Америчке Медицинске Асоцијације и назвали га „терминални илеитис“. Како реч „терминални“ има негативне конотације и како болест није ограничена искључиво на танко црево, временом је почео да се користи назив ''Кронова болест''.<ref name="medicina">{{Cite web |url=http://www.medicina.hr/clanci/crohnova_bolest.htm |title=Медицина |accessdate= 22. 3. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
Ред 40:
[[Дијагностика|Дијагноза]] се поставља на основу [[анамнеза (медицина)|анамнезе]], клиничког прегледа и допунских анализа. Могућа су атипична испољавања болести: повишена телесна температура необјашњеног порекла без цревних симптома или ванцревна испољавања (као нпр. [[артроза|артритис]] или обољење [[јетра|јетре]]). С обзиром да Кронова болест може да захвати и [[танко црево]], треба је узети у обзир код свих облика малапсорпционих синдрома, интермитентној цревној опструкцији и трбушним фистулама.
 
Анализе крви су неспецифичне. Могу да покажу умерену [[анемија|анемију]] (нормохромну, нормоцитну или хипохромну), повишену седиментацију, леукоцитозу, тромбоцитозу и хипопротеинемију. Раширеност болести се утврђује [[Рендген (дијагностика)|рендгенрендгенским]]ским прегледом танког црева баријумом и иригографијом. Ове анализе могу да покажу промене изгледа слузнице, дубоке улцерације и патогномични „знак врпце или жице“.<ref name="stetoskop"/>
 
== Лечење ==
 
За Кронову болест не постоји специфична медикаментозна или хируршка [[терапија]].<ref>{{Cite web |url=http://www.emedicine.com/med/topic2336.htm |title=-{M Bashar Al-Ataie, Vishwanath N Shenoy: Ulcerative colitis}- |accessdate= 2. 7. 2006.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Најефикаснији медикаменти су антиинфламаторни [[лек]]ови ([[kortikosteroidi|кортикостероиди]], [[аминосалицилати]] и [[imunosupresiv|имуносупресиви]]), а по потреби се примењују и други лекови. [[Kortikosteroidi|Кортикостероиди]] су ефикасни у лечењу акутне фазе. Дуготрајна примена ограничена је нежељеним дејствима, а акутно лечење не смањује ризик повратка болести. [[Стероиди|СтероидСтероидни]]ни лекови који делују претежно локално су у фази испитивања.
 
Аминосалицилати су ефикасни у лечењу Кронове болести танког и дебелог црева. Не препоручује се примена [[аминосалицилат]]а уз [[kortikosteroidi|кортикостероидкортикостероиде]]е у акутној фази, јер нема доказа да повећавају успешност лечења. Нежељена дејства при примени [[сулфасалазин]]а су: мучнина, главобоља, кожни осипи, реверзибилни [[стерилитет]] код мушкарца и, врло ретко, [[хемолитичка анемија]] и [[агранулоцитоза]]. У тим случајевима користе се препарати [[месалазин]]а или [[олсалазин]]а. [[Имуносупресивни лекови]], [[азотиоприн]] и [[6-меркаптропин]], имају исти активни метаболит, а основна им је примена у лечењу [[перианална фистула|перианалних фистула]].<ref name="stetoskop"/>
 
== Референце ==