Председник СФРЈ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 10:
* проглашавао указом законе;
* издавао исправе о ратификацији међународних уговора и других споразума;
* постављао и опозивао указом [[амбасадор]]е и опуномоћене министре [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]];
* примао акредитивна и опозивна писма код њега акредитованих страних дипломатских представника;
* додељивао [[указ]]ом одликовања и почасна звања.
 
Имао је право да задржи од извршења акт [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], уз обавезу да спорно питање изнесе пред [[Скупштина СФРЈ|Савезну народну скупштину]]. Био је врховни командант оружаних снага и председник [[Савет народне одбране СФРЈ|Савета народне одбране]]. Чланове овог савета именовало је [[Савезно извршно веће]] на предлог председника Републике.<ref>Чланови 72. и 73. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)</ref>
 
Председник Републике се бирао из реда посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]], на заједничкој седници оба дома — [[Савезно веће|Савезног већа]] и [[Веће произвођача|Већа произвођача]]. Кандидата за председника је могло предложити двадесет народних посланика, а председник би постајао кандидат који би добио већину гласова.<ref>Члан 74. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)</ref>
 
У случају одсутности, председника Републике замењивао је један од потпредседника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]].<ref>Члан 78. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)</ref>
 
== Устав СФРЈ (1963) ==
Ред 24:
По [[Устав Југославије од 1963. године|Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] ([[1963]]) председник Републике је представљао [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у земљи и иностранству и вршио друге политичко-извршне функције. Био је врховни командант оружаних снага Југославије.
 
Предлагао је [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]] једног њеног члана за председника [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], који би затим подносио предлог за избор чланова Савезног извршног већа. Председник Републике је могао сазвати седницу [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и ставити одређена питања на дневни ред његове седнице. Он је председавао седници којој је присуствовао.<ref>Члан 216. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref>
 
 
Председник Републике је:<ref>Члан 217. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref>
* проглашавао [[указ]]ом савезне законе,
* проглашавао одлуку [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] о избору [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], предлагао избор председника и судија Уставног суда, предлагао избор и разрешење чланова [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]], предлагао именовање и разрешење заменика врховног команданта,
* постављао и опозивао указом [[амбасадор]]е и посланике [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и примао акредитивна и опозивна писма од код њега акредитованих страних дипломатских представника, издавао исправе о ратификацији међународних уговора,
* додељивао одликовања,
Ред 38:
 
 
Председник Републике је на предлог [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] за време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности доносио уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Савезне скупштине. Ове уредбе би подносио на потврду [[Скупштина СФРЈ|Скупштини]] чим би она била у могућности да се састане. Имао је право да задржи од извршења уредбе и друге прописе [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] од општијег политичког значаја пре њиховог објављивања. Спорно питање износило се одмах пред [[Савезно веће]] ради доношења одлуке.
 
Председник Републике је уживао имунитет и био је одговоран [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]]. Ако је био изабран из редова посланика, престајао му је посланички мандат. Бирао се на време од четири године и могао је бити узастопно изабран још само једном. Ово ограничење није важило за [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].<ref>Члан 220. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref>
 
Савезна скупштина је бирала председника Републике на месец дана пре истека мандата актуелног председника. Кандидата за председника Републике могли су предложити [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]] најмање тридесет посланика, по сопственој иницијативи или на основу предлога Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]. Међу предлагачима, најмање по пет морали су бити изабрани из сваке републике, а половина свих предлагача морали су бити из редова чланова [[Савезно веће|Савезног већа]]. За председника Републике био је изабран кандидат који је добио већину гласова свих савезних посланика. Изабрани председник давао је свечану изјаву пред Савезном скупштином.<ref>Члан 221. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref>
 
Председника Републике, у случају одсутности, замењивао је у вршењу његових функција [[Потпредседник СФРЈ|потпредседник Републике]].<ref>Уставним амандманом -{V}- ([[1967]]) предвиђено је да председника Републике у случају одсутности или дуже спречености замењује у вршењу његових функција председник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], док је положај [[Потпредседник СФРЈ|потпредседника Републике]] био укинут.</ref> Председник Републике је могао поверити потпредседнику да га заступа у вршењу одређених послова. Потпредседник Републике бирао се на време од четири године и није могао поново бити биран за наредни изборни период. Савезна скупштина је бирала потпредседника Републике одмах након избора председника Републике и по истом поступку. Потпредседник Републике, ако је био изабран из редова савезних посланика, задржавао је свој мандат.<ref>Члан 223. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref>
 
Председник Републике је сазивао [[Савет федерације СФРЈ]] ради разматрања питања државне политике и делатности политичко-извршних и управних органа. Чланове Савета федерације је бирало, на предлог председника Републике, [[Савезно веће]] из редова савезних и републичких функционера, као и функционера друштвено-политичких и других организација.
 
== Устав СФРЈ (1974) ==
Ред 59:
Председник Републике је:<ref>Члан 337. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)</ref>
* проглашавао [[указ]]ом савезне законе,
* проглашавао одлуку [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФРЈ]] о избору [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]],
* постављао и опозивао указом [[амбасадор]]е и посланике [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], примао акредитивна и опозивна писма од страних дипломатских представника који су код њега акредитовани, издавао исправе о ратификацији међународних уговора,
* додељивао одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,
* утврђивао постојање непосредне ратне опасности, наређивао општу или делимичну мобилизацију и, ако [[Скупштина СФРЈ]] и [[Председништво СФРЈ]] нису били у могућности да се састану, проглашавао ратно стање,
* оснивао одговарајуће службе за вршење послова из свог делокруга.
 
 
За време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности, ако [[Председништво СФРЈ]] није било у могућности да се састане, председник Републике је доносио уредбе са законском снагом о питањима из надлежности [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФРЈ]]. Подносио је ове уредбе на потврду Скупштини СФРЈ чим би она била у могућности да се састане.
 
Председник Републике је могао сазвати седницу [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и ставити одређена питања на дневни ред седнице. Он је председавао седници којој је присуствовао. Могао је сазвати и [[Савет федерације СФРЈ]] ради разматрања питања опште политике. Он је могао члану Савета федерације поверити извршење одређеног задатка.
 
 
Председник Републике као врховни командант оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је:<ref>Члан 342. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)</ref>
* руководио и командовао оружаним снагама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и утврђивао основе планова и припремних мера за одбрану земље,
* утврђивао план употребе оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије за случај рата и наређивао употребу оружаних снага у миру,
* постављао, унапређивао и разрешавао [[генерал]]е и [[адмирал]]е, као и друге војне старешине за које то савезни закон одреди,
Ред 78:
 
 
Председник Републике је могао одређене послове руковођења и командовања оружаним снагама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] пренети на савезног секретара за народну одбрану. Савезни секретар за народну одбрану је одговарао председнику Републике за послове који су на њега пренесени.
 
Председник Републике је могао сазвати заједничку седницу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] и [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и тој седници је председавао. Он је могао поверити потпредседнику Председништва СФРЈ вршење одређених послова из свог делокруга.<ref>Чланови 344. и 345. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)</ref>
 
== Види још ==