Карабурма — разлика између измена

Вековима је подручје било [[мочвара|мочварно]] са пространим подручјима [[глина|живе глине]], тако да су га људи избегавали још од [[Римско царство|римског периода]]. Данас непостојећи [[термални извори]] дуж обале Дунава су загревали воду [[мочвара|мочваре]] и испаравали, тако да је [[мочвара]] стално била у измаглици. Помиње се да је изнад Карабурме постојао град [[Деспотовац]], назван по [[Стефан Лазаревић|Деспоту Стефану]] (15. век). Српски кнез [[Милош Обреновић]] је у 19. веку наредио да Карабурма буде званично место за погубљења (недалеко од данашњег [[Панчевачки мост|Панчевачког моста]]), што је остало до 1912. и доприносило озлоглашености краја. Недалеко од моста је била и кафилерија, где су од коже паса луталица правили рукавице. Поред Дунава је 1899. подигнута [[кланица]], на земљишту [[Џеханово]] које је уступио [[краљ]]. У овом крају је било дозвољено подизање кућа без дозволе, али крај је до иза [[Први светски рат|I светског рата]] и експанзије [[Београд]]а, био ретко насељен, у виду малих и раштрканих [[фавела]], без [[водовод]]а и [[канализација|канализације]], а и [[Вишњички пут]] је био лош. До 1929. Карабурма је припадала атару Вишњичке општине, у том периоду је имала 6000 становника. [[Насеље]] је оживело тек подизањем Панчевачког моста и проширењем текстилне фабрике „Коста Илић и синови"<ref>''Београд кога више нема'', Миленко Тодоровић, Ванредно издање Издавачке делатности НИП "[[Политика (новине)|Политика]]" и листа "[[Политикин Забавник|Политикин забавник]]" (1990-92?)</ref>.

 

 

== Референце ==