Миомир Вукобратовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 44:
}}</ref>
| познат_по = хуманоидна роботика, [[тачка нула момента]]
| награде = [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]],<br />[[Октобарска награда]] Београда,<br />[[Награда АВНОЈ-а]],<br />[[ОрденЦрквени орден Светог Саве|Орден светог Саве]] првог реда
| религија =
| напомене =
Ред 67:
 
== Биографија ==
Професор Вукобратовић је рођен 26. децембра 1931. године, у селу [[Ботош]]у код [[Зрењанин]]а. Дипломирао је [[1957]]. на ваздухопловном смеру [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинског факултета у Београду]]. [[Доктор наука|Доктор]]ат техничких наука стекао је [[1964]], такође на Машинском факултету, из области прорачуна чврстоће структура, а [[1972]]. и на Централном институту за машинство [[Академија наука СССР|Академије наука СССР-а]].<ref name="sanu" /><ref name="impvuk">{{Cite web
| url = http://www.institutepupin.com/RnDProfile/robotics/vukobratovic.html
| title = Academician Dr. Miomir Vukobratović, Head and Founder
Ред 86:
}}</ref>
 
Након завршетка Школе резервних официра, ваздухопловнотехничке службе [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у [[ваздухопловнотехнички школски центар РВ и ПВО — Рајловац|Школском центру РВ и ПВО]] у [[Рајловац|Рајловцу]] код [[Сарајево|Сарајева]], [[јануар]]a [[1958]]. дошао је у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Ту је радио до јануара [[1965]]. године, на прорачунима [[чврстоћа|чврстоће]] и [[аероеластичност]]и ваздухопловних структура, на пројектима [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенских]] војних авиона са [[турбомлазни мотор|турбо-млазним мотором]] [[Г-2 Галеб]] и [[Ј-21 Јастреб]],<ref name="impvuk" />, након чега се демобилисао. Тада је прешао у [[Институт Михајло Пупин|Институт „Михајло Пупин“]]<ref name="kremaginet">{{Cite web
| url = http://www.creemaginet.com/sajt/miomir-vukobratovic-humanoidna-robotika
| title = Prof. Miomir Vukobratović — humanoidna robotika
Ред 236:
* [[Октобарска награда]] Београда ([[1979]]. — са коаутором Д. Стокићем за монографију ''Динамичка контрола манипулатора'')
* [[Награда АВНОЈ-а]] ([[1982]]. — за највиша достигнућа у роботици и [[кибернетика|кибернетици]])
* [[ОрденЦрквени орден Светог Саве|Орден светог Саве]] првог реда ([[1994]]. и [[1995]]. — за пионирски рад у рехабилитационој роботици)
* почасни докторат Техничког факултета у [[Темишвар]]у ([[1995]])
* почасни докторат Далекоисточног техничког универзитета у [[Владивосток]]у ([[1995]])