Звонимир Вучковић — разлика између измена

Качерски одред, којим је командовао мајор [[Миодраг Палошевић]] и Таковски одред под командом поручника Звонимира Вучковића добили су [[3. октобар|3. октобра]] 1941. године наређење од вође устанка, пуковника Драже Михаиловића да из [[Гружа|Груже]] и са [[Рудник (Горњи Милановац)]]а спречавају немачке покушаје да се из [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Топола (Србија)|Тополе]] пробију на ослобођену територију. Делови Вучковићевог Таковског четничког одреда, Мајданска чета под командом наредника [[Славко Цветић|Славка Цветића]] напала је Немце у [[Страгари]]ма у ноћи између 3. и 4. октобра 1941. године и током краће борбе натерала целу посаду од око 50 Немаца на предају. Поручник Вучковић је у рану зору 4. октобра извршио преглед заробљених Немаца и наредио нареднику Цветићу да их спроведе на Равну гору. Вучковићев Таковски одред је за кратко време заробио две комплетне немачке посадне чете, једну у Горњем Милановцу, а другу у Страгарима. Због ова два случаја, Врховни заповедник немачких окупационих снага у Србији генерал [[Франц Беме]] издао је наредбу својим јединицама у којој забрањује вођење преговора са устаницима и предају истим. Ова наредба је значила да немачки војници у Србији треба да се боре до последњег метка. Поручник Вучковић је свој Таковски одред распоредио испред варошице Рудник (Горњи Милановац) и затворио пут којим би Немци из правца Тополе могли да покушају пробој у ослобођени део Шумадије. Немачки батаљон, ојачан паром борних кола, крануо је из Тополе са циљем ослобођења немачких војника заробљених у Страгарима. Немачка колона приближила се положајима Таковског одреда испред РудиникаРудника поподне [[4. октобар|4. октобра]] 1941. године. Поручник Вучковић наредио је наредио плотунску ватру по непријатељу, после чега се развила борба. Немци су се брзо прибрали и отпочели артиљеријски напад, који је био без успеха јер су гранате пребацивале четничке положаје. Током ноћи су и четници и Немци су остали на својим положајима. Око пет часова ујутру, Немци крећу у нов напад и бацају четнике у варошицу Рудник. Четници заштићени зидинама кућа са ивице вароши дејствују по немачкој пешадији која је наступила брисаним простором и претрпела знатне губитке. Немци, поново застају и употребљавају артиљерију, чије хаубице бомбардују Рудник (Горњи Милановац). Немачка колона која је кренула из Крагујевца пробила се у Горњи Милановац и наступила према варошици Рудник, терајући испред себе групу цивила као таоце. Таковски одред се нашао измеђy две непријатељске колоне и одлучује на повлачење. Вучковић у немачку позадину шаље три тројке под командом каплара [[Будимира Обрадовић]]а, који у ноћи између 5. и 6. октобра успевају да са завежљајима бомби униште гусенице на два немачка борбена оклопна возила испред варошице Рудник. Немци су опљачкали и спалили Горњи Милановац и Рудник. Обе немачке колоне напустиле су Рудник у зору 6. октобра, остваљајући два оштећена оклопна возила, а четници су поново заузели Горњи Милановац и Рудник. Ова оклопна возила су четници оправили и користили у нападу на Немце у Краљеву.

Немачка колона ојачана тенковима и атриљеријом кренула је из Крагујевца у рану зору [[14. октобар|14. октобра]] 1941. године терајући групу цивила испред себе као живи штит. Четници су примили борбу већ код села [[Драча (Крагујевац)|Драча]], тада је погинуо поручник [[Благоје Стојанчевић]]. Немци су наставили са напредовањем, али су четници поново примили борбу код села Баре, тада су успели да униште део немачке батерије. Нови напад Немаца отпочео је у рану зору [[15. октобар|15. октобра]] 1941. године, Гледићки и Гружански одред примили су борбу у пределу Малог Врха и села [[Видић]]и, тада је погинуо командант Гледићког четничког одреда поручник [[Миша Мојсиловић]]. Као тежиште одбране Горњег Милановца, мајор Палошевић је изабрао доминирајућу косу звану Рапај„Рапај БрдоБрдо“, са које се десетак километара источно од Горњег Милаоновца контролише прилаз граду. На Рапај Брду се Таковски четничкочетнички одред, под командом поручника Звонимира Вучковића, укопао се у плитке ровове, очекујући наступ немачке колоне из правца Крагујевца. Вучковић је по инструкцијама капетана [[Јожа Певец|Јоже Певеца]] из Врховне команде наредио да се авионске бомбе заплењене у Чачку поставе у плитке јаме на сред пута испод Рапај Брда. Један крај жице четници су везали за упаљач бомбе, а други крај држао је скривен војник двадесет метара даље. Када су немачки тенкови наишли на минирани део пута, каплар [[Раде Живановић]] из Таковског одреда повукао је жицу и том приликом уништио је два тенка, али је на том задатку погинуо. Таковски одред примио је борбу, која се затим развила са обе стране друма на Рапај Брду. Таковски одред је кренуо у јуриш и натерао немачко десно крило да одступи. Немци су кренулу у против нападпротивнапад, после чега су четници претрпели знатне губитке и били приморани на повлачење тучени артиљеријом и дејством јаке митраљеске ватре. Таковски одред је поставио одбрану према Равној гори, а Гледићки и Гружански одред су наставили са нападима на дугу немачку колону. На два километара од Горњег Милановца у селу [[Неваде]], два су се немачка тенка заглавила у блату чије су их посаде напустиле пред четничким јуришом. Четници су и ова два тенка оспособили и упутили на фронт у Краљеву. Немци су ушли у Горњи Милановац, опљачкали и поново спалили град. Немцима је било потребно два дана да из Крагујевца дођу у Горњи Милановац. У знак одмазде за губитке које су им четници нанели 14. и 15. октобра, за 10 погинулих и 26 рањених, Немци су стрељали велики број српских цивила. Немци су за три дана у Крагујевцу стрељали 7.800 Срба, од којих је највећи број стрељан [[21. октобар|21. октобра]] 1941. године: 7.300 Срба.