Хоризонтални реп — разлика између измена

Касније се код модерних конвенционалних авиона, стандардизовано да се тежиште поставља испред аеродинамичког центра авиона.<ref name="Canards: Design with Care">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1985/1985%20-%200562.html|title=Canards: Design with Care| quote =Canards: Design with Care|author = Burns| date =23 February 1985| format = |publisher=flightglobal.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 7. 2015.}}</ref> У томе случају, при прирасту [[узгон]]а услед поремећаја авиона, крило се ротира, односно цео авион, око тежишта у смеру смањења нападног угла и генерисање пада узгона услед прираста супростављајућег момента ''хоризонталног репа'' <math>\Delta{{R_z}_H}\cdot\, L_H</math>. Тај процес враћа односно стабилизује авион око номиналног стања (види шему десно изнад.). Недостатак је пораст [[Аеродинамички отпор|отпора]], у овом процесу уравнотежења. Заправо, генерисани прираст узгона на хоризонталном репу се удузима од узгона авиона, те исти мора прећи на већи нападни угао да би задржао исти равнотежни, за уравнотежење тежине. То изазива већи индуковани отпор и на крилу и на ''хоризонталном репу'', па и укупни целог авиона<ref name="NOVEMBE 1916">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1916/1916%20-%200970.html|title=NOVEMBE 1916| quote =NOVEMBE 1916|author = | date =NOVEMBE 1916.| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 7. 2015.}}</ref><ref name="STATIC LONGITUDINAL STABILITY ">{{cite web|url=http://www.iitk.ac.in/aero/fltlab/stability.html |title= STATIC LONGITUDINAL STABILITY |quote =STATIC LONGITUDINAL STABILITY |author = | date =|format = |publisher=iitk.ac.in|location = |pages=|language = {{en}} |accessdate =15. 7. 2015.}}</ref><ref>Механика лета, 1987. године др Златко Рендулић</ref>