Меиџи период — разлика између измена

'''Меиџи период'''<ref>{{Cite book|last1=Ђурић|first1=Ђорђе|last2=Павловић|first2=Момчило|title=Историја 8|year=2011|publisher=ЗУНС|location=Београд|page=8}}</ref> (明治時代 - ''Меиџи џидај'' или ''период просвећене владавине''), је период јапанске историје који је трајао од септембра 1868. до јула 1912. године. Током њега, [[Јапан|јапанско]] друштво прелази са феудалног система вредности на модернији вид руковођења државом, оснивањем [[Јапанско царство|јапанског царства]]. Врше се фундаменталне измене на пољу социјалних структура, унутрашње и спољне политике, економије и војске.

{{Историја Јапана}}

На дан, 3. фебруара 1867. године, петнаестогодишњи принц Муцухито (睦仁) наслеђује свога оца, цара [[Цар Комеј|Комеј]] (孝明天皇), на [[престо Хризантеме]] као 122. цар [[Јапан]]а.

 

 

Прва реформа се огледала у проглашењу ''Повеље пет чланова'' (五箇条の御誓文 - ''Гокаџо но госејмон'') из 1868. године; као скуп одредби које су имале за циљ да морално ангажују и обезбеде финансијска средства нове владе. Ово ће утицати на развијање демократског типа владавине. Међутим, како би се ефикасно могла применити ''Повеља пет чланова'', било је неопходно сачинити једанаесточлани [[Устав]]. Поред оснивања државног савета, законодавних тела и система рангирања званичника и племства, Устав је такође и ограничавао мандат на четири године, омогућавао јавно гласање и увео нови систем опорезивања и административна правила. Меиџи влада је уверавала стране силе да ће поступати у складу са међународним правом.