Иранска револуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 40:
Револуционари су се окупили против корупције, екстраваганције и аутократске природе Пахлавијеве владавине;<ref>Abrahamian ''Iran'', (1982) pp. 478–9</ref> политике које су погодовале богатима а штетиле сиромашнима; економска и културна доминација над Ираном, и његова експлоатација од стране немуслимана - посебно Американаца.<ref>Graham, ''Iran'' (1980), pp. 233–4</ref> Демонстранти су узвикивали пароле као што је ''Независност, слобода и исламска република''<ref>[http://redalyc.uaemex.mx/redalyc/pdf/111/11101106.pdf Islamism and education in modern Iran, with special reference to gendered social interactions and relationships], H Godazgar:498.</ref>.
 
[[Датотека:Shariati hospital tehran.jpg|мини|десно|Једна од главних болница у [[Техеран]]у је добила име по познатом иранском социологу, [[Али Шаријати]]јуШаријатију.]]
 
Идеологији је допринео и Џала Ал-е Ахмад, који је формулисао идеју ''Гарбзадеџи<!-- Gharbzadegi-->'' -- да западна култура мора бити одбачена и да се против ње мора борити као против куге или опијата који је отуђио муслимане од њихових корена и идентитета.<ref name="Mackay 1996 215,64-5">Mackay, ''Iranians'' (1996) pp. 215, 264–5.</ref> [[Али Шаријати]] је утицао на многе младе Иранце својом интерпретацијом ислама као правог начина за буђење потлачених и ослобођење [[трећи свет|трећег света]] од [[колонијализам|колонијализма]] и [[неоколонијализам|неоколонијализма]].<ref>Keddie, ''Modern Iran'', (2003) pp. 201–7</ref>
 
Међутим, аутор који је у највећој мери формулисао идеологију револуције је сам њен вођа - Ајатолах Хомеини. Он је проповедао да је устанак, а посебно мучеништво против неправде и тираније део шиитског ислама<ref>[http://www.nytimes.com/books/first/w/wright-revolution.html?_r=1 The Last Great Revolution Turmoil and Transformation in Iran], by Robin WRIGHT.</ref>, да клерици треба да мобилишу и поведу своје вернике у акцију, а не да их само саветују. Увео је куранске изразе -- ''мустазафин'' ('слаб')<ref>from Q4:75</ref> и ''мустакбирин'' ('поносан и моћан')<ref>Q16:22-23</ref> -- уместо марксистичких израза ''потлачен'' и ''тлачитељ''<ref>Dabashi, ''Theology of Discontent'' (1993)</ref>. Одбацио је утицај суперсила (Совјетског Савеза и Сједињених Држава) на Иран слоганом ''ни источњак, ни западњак - исламски републиканац'' ([[персијски језик|персијски]]: نہ شرقی نہ غربی جمہوری اسلامی)
Ред 59:
== Позадина револуције ==
=== Династија Пахлави и њена секуларна, антиклерикална политика ===
Након [[Иранска уставна револуција|Иранске уставне револуције]] 1906. године, [[Устав Ирана из 1906.|први Устав Ирана]] је ступио на снагу, одобрен од стране [[Маџлис Ирана|Маџлиса]] (ирански парламент). У Уставу је обезбеђено посебно место за [[шиите]] [[дванаестнике]] (већинску верску групу у Ирану). Устав прописује да је [[ислам]] [[службена религија]] Ирана, и прецизира да шиитски свештеници одређују да ли су закони донесени у Маџлису ''у складу са принципима Ислама'', и да свештенички комитет мора да одобри све законе, док се од шаха захтева да промовише [[дванаестници|дванаеснички]] [[шиизам|шиитски]] [[Ислам]], и да буде веран његовим принципима<ref>http://www.worldstatesmen.org/Iran_const_1906.doc</ref>.
 
Међутим, након доласка на власт [[пахлави|династије Пахлави]], [[Реза Шах Пахлави|Реза Пахлави]], је попут свог савременика, [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурка]], покушао да секуларизује своју земљу, и да је окрене ка западу. Маргинализовао је шиитско свештенство, укидао исламске законе, и покушао да укине ношење велова за жене. Ова секуларизација Ирана је подразумевала игнорисање религиозног устава. До средине тридесетих година 20. века, шахов начин владавине је довео до великог незадовољства међу шиитским свештенством широм Ирана, што је довело до разлаза религиозних институција и владе<ref>Rajaee, Farhang, ''[http://webstorage1.mcpa.virginia.edu/library/mc/forums/published/americanvalues13.pdf Islamic Values and World View: Farhang Khomeyni on Man, the State and International Politics, Volume XIII]'' (PDF), University Press of America. {{page|year=|isbn=978-0-8191-3578-0|pages=}}</ref>. Забранио је традиционалне иранске мушке и женске одоре, и покушао да уведе западњачки стил облачења<ref name="Kap">Kapuściński, Ryszard. ''Shah of Shahs.'' Translated from Polish by William R. Brand and Katarzyna Mroczkowska-Brand. New York: Vintage International, 1992.</ref>. Женама које су се супротстављале скидању велова су они на силу скидани и цепани. Шах се оштро, употребом силе, обрачунавао са опозицијом. И либералне и религиозне новине су затваране, а многи су хапшени<ref name="Kap"/>. До краја тридесетих година, владавина Резе Шаха је постајала све деспотскија, и народ Ирана га је све мање волео<ref>Nikki R. Keddie and Yann Richard, Roots of Revolution, 1981, Yale University. {{page|year=|isbn=978-0-300-02606-1|pages=}} </ref>.