Милован Де Стил Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
== Београд ==
 
Од 1977. до 1983. Марковић је студирао на Факултету ликовних уметности Београдског универзитета уметности где је и дипломирао. Од 1979. активан је као професионални уметник. Од 1979. до 1986. сарађивао је са Студентским културним центром ([[Студентски културни центар (вишезначна одредница)|СКЦ]]) у Београду, где је организовао пројекте, концерте, догађаје и излагао много пута. Четрнаестог априла 1981. прогласио је Светски дан уметности и постао први Споменик уметности осмочасовним перформансом у улици Маршала Тита, испред СКЦ-а. Заједно са [[Власта Микић|Властом Микићем]] основао је уметничку групу Жестоки 1982. и отворио [[Клуб Академија]] (популарна Рупа) у [[подрум]]у Факултета ликовних уметности, чији је био први председник.<ref name=interv/> Клуб Академија био је врло значајно место за уметничку сцену и [[Нови талас]] 80-их и попримио статусни култ.
 
Марковић је проучавао [[икона|иконе]] и [[фреска|фреске]] у [[византијско царство|византијским]] и српским [[манастир]]има. Заједно са [[Весна Викторија Булајић|Весном Викторијом Булајић]] реализовао је видео радове „Велика Инвокација“ и „Свети Ратник“. На Телевизији Београд у емисији ТВ Галерија продуциран је видео рад „Викторија“, заједно са [[Борис Миљковић|Борисом Миљковићем]] и [[Срђан Шапер|Срђаном Шапером]]. По завршетку студија, Марковић је добио награду [[Октобарски салон|Октобарског салона]] 1983, а 1986. у 28. години, [[Политикина награда|Политикину награду]] ([[фонд Владислав Рибникар]]) за изложбу Еухаристија у Салону [[Музеј савремене уметности у Београду|Музеја савремене уметности у Београду]]. Године 1986. учествовао је на међународној изложби Aperto на 42. бијеналу у Венецији.