Јагодинска нахија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 63:
Један од значајнијих објеката у Јагодинској нахији је била [[мензулана]] (мезулхана) која је у ствари једна од 3 поштанске станице које су се налазиле на главном [[Цариградски друм|Цариградском друму]] на територији [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]].<ref name="Јагодинска нахија I" /> У овој поштанској станици путујући поштоноше су могли да замене коње које су јахали.
 
Пошто је била погранична нахија у Јагодини је постојала царинарница ([[ћумурук]]). Царина је наплаћивана према тарифи коју је 1928. године одредио Суд општенародни српски.<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
На простору Јагодинске нахије постојала су два Кнежева конака — у Јагодини и у [[Рековац|Рековцу]]. Конак у Јагодини је највероватније подигнут [[1819]]. године<ref name="Јагодинска нахија I" />. Конак у Рековцу је вероватно био мања зграда за успутно задржавање Кнеза на путу од [[Крагујевац|Крагујевца]] према Јагодини.<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
У Јагодинској нахији су на Морави постојале 3 [[Скела (сплав)|скеле]]<ref name="Јагодинска нахија I" />. Ове скеле су уједно биле и гранични прелази према [[Османско царство|Отоманском царству]], пошто је Јагодинска нахија била погранична. Скеле су се налазиле код [[Обреж (Варварин)|Обрежа]], [[Јасика (Крушевац)|Јасике]] и [[Варварин]]а, а у закуп их је од [[1826]]. године издавао [[Милош Обреновић|Кнез Милош Обреновић]]. Скелом у Обрежу је управљао [[Милета Радојковић]] а скелама у Јасици и Варварину [[Милосав Браљинац]].<ref name="Јагодинска нахија I" /> Најпрометнија је била скела у Обрежу, затим следи скела у Јасици, а најмање прометна је била она у Варварину.<ref name="Јагодинска нахија I" />.
 
== Судство ==