Имплицитни и експлицитни атеизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Unlinked: Деца
проширивање с ен вики
Ред 5:
 
''Експлицитни атеизам'' се пак дефинише као одсуство теистичког веровања кроз његово свесно одбацивање, у шта спадају веровања свих оних који су размишљали о постојању божанстава и свесно одлучили да она не постоје. Смит под експлицитним атеизмом подразумева и [[антитеизам]].{{sfn|Smith|1979|pp=13-18}}
 
== Имплицитни атеизам ==
[[Џорџ Х. Смит|Смит]] дефинише „имплицитни атеизам“ као „недостатак теистичког веровања без свесног одбацивања“. „Недостатак теистичког веровања“ обухвата све форме неверовања у божанства. Ово би обухватило одрасле особе које никад нису чуле за концепт божанстава или особе које нису детаљније проширили своје схватање теме. Ово би обухватило и [[Агностицизам|агностике]] који кажу да не верују у било каква божанства (чак и ако наводе да нису [[Атеизам|атеисти]]). Обухваћају се и деца, мада се, зависно од аутора, могу обухватити и новорођенчад. [[Барон Холбах]] је већ [[1772]]. рекао да су „Све бебе рођене као атеисти. Немају (пред)знаје о Богу.“<ref>{{cite book |last=d'Holbach |first=P. H. T. |title=Good Sense |year=1772 |url=http://www.gutenberg.org/etext/7319 |accessdate=15. 7. 2015}}</ref> Смит не говори о новорођенчадима, мада наводи да би овај појам обухватио неку децу која немају знања о божанствима:
 
<blockquote>„Човек који није упућен у религију је атеиста јер не верује у Бога. Ова категорија би укључивала децу која имају ментални капацитет да разумеју све проблеме, али су и даље несвесна тих проблема. Чињеница да овакво дете не верује у Бога га чини атеистом.“<ref name="smith">{{cite book |url=http://www.positiveatheism.org/writ/smith.htm |title=Atheism: The Case Against God |first=George H. |last=Smith |location=Buffalo (New York) |year=1979 |publisher=Prometheus |isbn= 0-87975-124-X |pages=13–18}}</ref></blockquote>
 
[[Ернест Нагел]] противречи Смитовој дефиницији атеизма као „недостатка теизма“, те говори да експлицитни атеизам има право да носи ознаку [[Атеизам|атеизма]]:
 
<blockquote>Под појмом „атеизам“ ћу подразумевати критику и одбацивање већих тврдњи свих варијација теизма... атеизам се не треба односити на сам чин неверовања... Стога, дете које није никада чуло религијска упутства о Богу или божанствима, није атеиста јер не одбацује било које теистичке тврдње. Исто тако важи и за одраслог човека, који се повукао са већ постојеће очеве вере или једноставно приказује равнодушност према теми, такође није атеиста јер не покушава критиковати теизам нити износити било каква властита мишљења.<ref>{{cite book |title=Basic Beliefs: The Religious Philosophies of Mankind |chapter=Philosophical Concepts of Atheism |first=Ernest |last=Nagel |year=1959 |publisher=Sheridan House}}<br/>поново оштампано у -{''Critiques of God''}-, уредио Питер Еј. Анџелес, -{Prometheus Books}-, 1997.</ref></blockquote>
 
==Експлицитни атеизам==
Смит говори да су поједине мотивације за експлицитни атеизам рационалне, док друге нису. Наводи следеће за рационалне:
 
<blockquote>Најчешћа варијација атеизма је експлицитни атеизам [[Филозофија|филозофске]] природе. Овај поглед сматра да је вера у бога ирационална и да је треба одбацити. Пошто се ова врста атеизма заснива на критици теистичких веровања, њен најбољи опис би био ''критични атеизам''.<ref name="smith"/></blockquote>
 
За Смита је експлицитни атеизам подељен у 3 групе:<ref name="smith"/>
# Став кога је најлакше описати као „Не верујем у постојање бога или натприродног бића“;
# Став кога је најлакше описати као „Бог не постоји“ или „постојање бога је немогуће“;
# Став који „одбија расправљати о постојању бога“ јер је „сам концепт бога неинтелигентан“.
 
Иако [[Ернест Нагел|Нагел]] одбија описати оно што Смит описује као „имплицитан атеизам“ као врсту атеизма, оба аутора се слажу око класификације 3 врсте експлицитног атеизма, с напоменом да Нагел не користи термин „експлицитан“.
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==