Владислав III Јагелонац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 37:
Године 1438. парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле. Владислав коначно 1440. године успева да уз помоћ папе добије угарску круну и он постаје '''Владислав I'''. Владислав је све своје непријатеље у Угарској сломио до 1442. године, али у Пољској долази до негодовања племића, због тога што овај занемарује ситуацију у Пољској.
 
У јесен је, заједно са [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и српским деспотом [[Ђурађ Бранковић|Ђурђем Бранковићем]], покренуо [[Дуга војна|велику офанзиву]]. Са војском од око 30.000 људи, у којој су били заступљени најразличитији балкански народи, они су заузели [[Ниш]] и Софију и само је оштра зима спречила ову војску да не пређе преко планине Балкан и удари на саму турску престолницу, [[Једрене]]. СултанОсмански султан [[Мурат II]] је сада био приморан да са Владиславом склопи сегедински мир, којим му остаје само Бугарска.
 
Папаски легат Јулијан Цезарини навео је краља да прекрши мир и он је на јесен 1444. године, кренуо у против Турака са на брзину сакупљеном војском. Веровало се да ће хришћанска флота спречити превоз султана у Европу, али он није могла спречити Ђеновљане да за само 1 златник по глави превезу Турке, који су у [[Битка код Варне|бици код Варне]] 10. новембра уништили хришћане. Погинуо је и сам краљ Владислав.