Ислам у Србији — разлика између измена

У [[Београд]]у су муслимани некада представљали већинско становништво. Према подацима турског путописца [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, град је имао око 98.000 становника, од којих су 77.000. били муслимани.<ref name="Džamije u Beogradu">[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У Београду је тада било чак 273 исламске богомоље, џамија и месџида.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], на месту данашњеданашњег [[Дом Народне скупштине Републике Србије|СавезнеДома Народне скупштине]], коју су путописци упоређивали са [[Аја Софија|Аја Софијом]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] је постојао и велики број [[дервиш]]ких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Током ратова са Аустријом и након што су Аустријанци у два наврата прикључили Београд Аустријском царству у трајању, број џамија се смањио на око 30.