Википедија

Бочни зуби — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот Додаје: nds:Kuus
Нема описа измене
Ред 1:
[[Слика:SemilukTeeth mandibulamodel2.pngjpg|мини|десно|150п250п|РаспоредБочни зуба [[Мандибула|мандибуле]]зуби]]
'''Бочни [[зуб]]изуби''' ({{јез-лат|dentes posteriores s. transcanini s. postcanini}}) представљају калцификоване творевинеоргане у вилицама[[вилица]]ма [[Сисарисисари|сисара]], који служе да би изгњечили и самљелиу хранусталној којадентицији јеобухватају претходнодвије уситњенакласе [[Фронтални зуби|фронталним зубимазуб]]. Бочни зуби се могу подијелити у двије групеа:
 
* ''преткутњаке (премоларе)'' и
* [[Преткутњаци|'''''Dentes premolares''''']] (предњи бочни зуби, премолари)
* ''кутњаке (моларе)''.
* [[Кутњаци|'''''Dentes molares''''']] (задњи бочни зуби, молари)
 
Код предака данашњих [[сисара]] (''Therapsida''{{јез-лат|therapsida}}) првобитно су у свакој половини вилице првобитно су постојала по 4 [[премолар]]апремолара и 3 [[молар]]амолара, какошто се данас налази нпр. код [[Свиња|свиње]]. ТокомМеђутим, током [[Еволуција|еволуције]] овај број је код већиненеколицине сисара увелико умањенредукован, тако да код неких врста премолари потпуно недостају. Са друге стране, код биљоједа је често увећан број бочних [[зуб]]а што је условљењо начином њихове исхране.
 
==Преткутњаци==
За разлику од премолара, молари су доста већи зуби, масивнији, код којих круница садржи већи број [[туберкулум]]а, а коријен је јаче усађен у вилицу и самим тим даје зубу стабилност која му је неопходна у вршењу његове функције. Осим ових [[Морфологија зуба|морфолошких]], разлика између ове двије групе зуба је и та, да се премолари код човјека налазе у обе [[Дентиција|дентиције]], и [[Млечна дентиција|млијечној]] и [[Стална дентиција|сталној]], док молари израстају само у сталној.
{{main|Преткутњаци}}
Класа преткутњака ({{јез-лат|dentes praemolares}}) је код [[човек|човјека]] карактеристична само за сталну дентицију и то су [[зуби]] који замјењују млијечне моларе у денталном луку, између 10. и 12. године [[живот]]а.
 
Постоји укупно осам преткутњака, по два у сваком квадранту хуманог зубика:
 
* [[први горњи преткутњак]] - ''dens praemolaris primus superior dexter et sinister'';
* [[други горњи преткутњак]] - ''dens praemolaris secundus superior dexter et sinister'';
* [[први доњи преткутњак]] - ''dens praemolaris primus inferior dexter et sinister'';
* [[други доњи преткутњак]] - ''dens praemolaris secundus inferior dexter et sinister''.
 
То су четврти и пети [[зуб]] од сагиталне медијалне линије. На основу положаја у зубном луку, а такође и са морфолошког и функционалног аспекта, они се означавају као средњи (интермедијални) и прелазни [[зуби,]] између класа [[очњаци|очњака]] и [[кутњаци|кутњака]].
 
Са вестибуларне стране они личе на [[очњаци|очњаке]] и допуњују их у функцији (кидање [[храна|хране]]), али захваљујући присуству гризне површине активно подржавају и [[кутњаци|моларе]] у мљевењу [[храна|хране]] током [[жвакање|мастикације]]. Осим тога, значајни су и са становишта естетике и стабилности оклузије.
 
==Кутњаци==
{{main|Кутњаци}}
Стални кутњаци ({{јез-лат|dentes molares}}) су највећи [[зуби]] у [[усна дупља|устима]] и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од [[латински|латинске]] ријечи ''molaris'', што значи млински камен. Они нису супституенти (замјенски зуби), јер избијају иза [[млечни зуби|млијечних зуба]] и од њих преузимају доминантну улогу у формирању оклузалних односа хумане дентиције. Код [[човек|човјека]] обично има дванаест сталних молара, по три у сваком квадранту, а означавају се као први, други и трећи стални кутњак.
 
Класи молара припадају:
 
* [[први горњи кутњак]] – ''dens molaris primus superior dexter et sinister'';
* [[други горњи кутњак]] - ''dens molaris secundus superior dexter et sinister'';
* [[трећи горњи кутњак]] (умњак) - ''dens molaris tercius superior s. sapientiae dexter et sinister'';
* [[први доњи кутњак]] – ''dens molaris primus inferior dexter et sinister'';
* [[други горњи кутњак]] - ''dens molaris secundus inferior dexter et sinister'';
* [[трећи горњи кутњак]] (умњак) - ''dens molaris tercius inferior s. sapientiae dexter et sinister''.
 
Пространа оклузална површина, јака коријенска подршка и однос према [[вилични зглоб|виличном зглобу]], чине класу молара идеално прикладном за функцију мљевења [[храна|хране]]. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре [[вилични зглоб|темпоромандибуларног зглоба]].
 
==Референце==
 
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства" Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780
 
 
Линија 15 ⟶ 48:
[[Категорија:Зуби]]
[[Категорија:Стоматологија]]
[[Категорија:Зубна техника]]
 
[[de:Backenzahn]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бочни_зуби”