Војислав Субботић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Доктори медицинских наука помоћу справице [[Википедија:Алатке/Справице/HotCat|HotC…
Нема описа измене
Ред 38:
Та болница је саграђена по његовој идеји и могла је да служи на част својим хирурзима и по завршетку операција добила је велику похвалу од стране војводе Степановића. Поред тога, др Суботић је био одличан посмарач, систематичан и студиозан научни радник. Својим успесима у раду и саопштењима стекао је глас ванредног ратног хирурга, јер је био покретач и носилац епохе савремене хирургије у нас. Није случајно изабран у то време за члана Друштва ратних хирурга [[САД]] и [[Енглеска|Енглеске]].<ref name="сану" />
 
Идеја за оснивање [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факутлета у Београду]] потекла је још давне 1898. када је [[Народна скупштина Краљевине Србије]] донела одлуку да се [[Велика школа]] у Београду подигне на степен универзитета. На основу израђеног пројекта комисије из састава СКА и Велике школе, тек законом из 1905. ова промена је извршена, али Медицински факултет у то време није отпочео са радом. Међутим, уз меморандум Српског лекарског друштва, тадашња влада је одредила комисиу у саставу: др [[Милан Јовановић Батут|Милана Јовановића]], др Војислава Суботића и др [[Ђорђе Јоановић|Ђорђа Јоановића]], да израде Нацрт оргнизације будућег Медицинског факултета. Ова акција уродила је плодом и маја 1914. СкупштинаНародна скупштина Краљевине Србије донела одлуку о отварању Медицинског факутлета. Први светски рат је омео извођење овог плана и тек по завршетку рата 20. фебруара 1920. је почело админстративно функционисање Медицинског факултета у Београду.<ref name="сану" />
 
После дугогодишњег и напорног рада др Суботић је поставио темеље прве хируршке литературе у нас и постао отац не смао српске хирургије, него целокупне опративне медицине. Због својих заслуга, изабран је 1919. за редовног професора хирургије. За првог декана новооснованог факутлета изабран је проф. др [[Милан Јовановић Батут]], а први продекан постао је проф. др Суботић. Следеће, 1921. он је изабран за декана. Његов избор за декана, утицао је на оживљавање свих делатности Медицинског факултета. У исто време је основао и Прву хируршку клинику, чији је први директор био лично он.<ref name='"глас_јавности"' /><ref name="сану" />