Ратови ружа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 81:
[[Едвард IV Јорк|Едвард од Јорка]] је у међувремену пристигао са својом војском из [[Велс]]а и поразио војску Ланкастера у бици код Мортимерс Кроса у Херефордширу. Маргарет се са својом војском кретала према југу уз пут пљачкајући и пустошећи земљу. У [[Лондон]]у гроф од Ворика није успео прикупити војску за сукоб са Маргаретом, те јој се без Едварда није могао супротставити надомак Лондона у другој бици код Св. Албанса. Маргарета је у тој бици извојевала глатку и по свему судећи пресудну победу над снагама Јорка. Снаге Јорка су побегле и напустиле Лондон те иза себе оставиле чак и заточеног краља [[Хенри VI Ланкастер|Хенрија VI]], ког су неозлеђеног пронашли под једним дрветом.
 
Како су снаге Ланкастера напредовале према југу, у Лондону је растао страх од одмазде, а шириле су се гласине да ће град бити опљачкан. Становништво Лондона је затворило градске улазе и одбило да Маргаретиној војсци достави храну, па је уследила пљачка околних крајева, [[Хартфордшир]]а и [[Мидлсекс (грофовија)|МидлсексМидлсекса]]а. У међувремену Едвард од Јорка је напредовао према Лондону са запада где је удружио снаге с пораженим грофом од Ворика што се поклопило са Маргаретиним повлачењем према Данстејблу. То је омогућило [[Едвард IV Јорк|Едварду од Јорка]] и грофу од Ворика да уђу с војском у Лондон где су одушевљено дочекани и добили опрему и новац.
 
Након смрти његова оца Ричарда и млађег брата у бици код Вејкфилда и након уласка у Лондон, [[Едвард IV Јорк|Едвардови]] апетити су се повећали и он је за себе почео захтевати [[Енглеска|енглеску]] круну без икаквих услова. [[Едвард IV Јорк|Едварду]] је сада био потребан неки ауторитет који ће потврдити његове аспирације, па је лондонски бискуп тражио од становника Лондона мишљење о томе на што су наводно становници Лондона одговорили повицима “Краљ Едвард!”. То је убрзо потврдио и Парламент па је Едвард био неслужбено крунисан у убрзано припремљеној церемонији у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]] уз велико славље. Основни аргумент Парламента за прихваћање Едварда за краља је било то што се Маргарета побунила против законитог наследника круне, покојног Ричарда од Јорка, па је стога био прекршен ''Закон о сагласности''. Али ситуација на терену је налагала [[Едвард IV Јорк|Едварду]] да ће своје крунисање морати да потврди на бојном пољу.
 
Стога су Едвард и гроф од Ворика кренули на север, предводећи велику војску и код Таутона се сусрели са исто тако импресивно великом ланкастерском војском предвођеном краљицом Маргаретом. [[Битка код Таутона]], покрај [[Јорк]]а, била је до тада највећа битка Ратова двеју ружа. Процењује се да је у бици учествовало 40.000 – 80.000 људи и у једном дану (колико је битка трајала) погинуло је преко 20.000 људи. У бици код Таутауна победу су извојевали Едвард и његова војска. Војска Ланкастера била је десеткована а већина њихових војсковођа је погинула. [[Хенри VI Ланкастер|Хенри VI]] и његова жена Маргарета који су за време битке били у Јорку, када су чули за резултат битке побегли су на север. Већина ланкастерских племића заклела се на верност Едварду. Након битке Едвард је кренуо према Јорку где су још увек биле истакнуте одсечене главе његовог оца и млађег брата које је заменио главама омрзнутих ланкастерских вођа.