Рачунарска меморија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 3:
У [[рачунар]]ству, меморија се односи на физичке уређаје који се користе за складиштење програма (низови инструкција) или података (нпр. информације о стању програма) привремено или трајно за употребу у рачунару или другом дигиталном [[Електроника|електронском]] уређају. Термин “[[примарна меморија]]“ се користи за информацију у физичким системима који раде на високим брзинама (нпр. [[RAM (меморија)|RAM]]), као разлика од [[Секундарна меморија|секундарне меморије]], који су физички уређаји за складиштење програма и података који имају спорији приступ, али имају већи меморијски капацитет. Примарна меморија ускладиштена на секундарној меморији се зове „[[виртуелна меморија]]“.
Термин „меморија“, са значењем
Већина полупроводничке меморије је организована у [[меморијске ћелије]] или [[бистабилно коло|бистабилне флип-флопове]], од којих сваки садржи један [[Бит (рачунарство)|бит]] (0 или 1). Организација флеш меморије садржи и један бит по меморијској ћелији и више битова по ћелији (ова врста се зове ћелија на више нивоа, скраћено МЛЦ). Меморијске ћелије су груписане у речи фиксне дужине, на пример 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64 или 128 бита. Свакој речи се може приступити бинарним адресама од Н бита, што омогућава складиштење 2 на Н речи у меморији. Следи да се [[регистар (рачунарство)|процесорски регистри]] обично не сматрају за меморију, јер они складиште по једну реч и не садрже механизам адресирања.
|