Горња вилица — разлика између измена

'''МаксилаГорња вилица''', или '''горња вилицамаксила''' ({{јез-лат|Maxilla }}) представља, изузимајући [[Мандибула|мандибулу]], највећу кост из групе [[Кости лица|костију лица]]. Она је парна кост. Максила гради дно очне јаме (''{{јез-лат|Orbita''}}), дно и бочни зид носне шупљине (''{{јез-лат|Cavum nasi''}}), као и један дио [[Непце|непца]], па тако и дио [[Усна дупља|усне шупљине]] (''{{јез-лат|Cavum oris proprium''}}). Максила садржи такође велики синус (''{{јез-лат|Sinus maxillaris''}}).

Максила учествује у изградњи двије јаме ({{јез-лат|fossae}}), инфратемпоралне ({{јез-лат|Fossa infratemporalis}}) и птеригопалатиналне јаме (fossa pterygopalatinea), као и у изградњи двије фисуре ({{јез-лат|fissurae}}), доње орбиталне и птеригомаксиларне фисуре.

Максила је прокрвљена истоименом артеријом, максиларном артеријом која је грана [[Каротидна артерија|каротидне артерије]] (''{{јез-лат|Arteria carotis externa''}}).

Кроз горњу вилицу провлачи се инфраорбитални нерв (''{{јез-лат|Nervus infraorbitalis''}}) (грана максиларног нерва, гране [[Тригеминални нерв|тригеминалног нерва]]) и инервише обје максиларне половине и све зубе горње вилице. Овај нерви излази из максиле на површину кости кроз инфраорбитални отвор (''{{јез-лат|Foramen infraorbitale''}}) који се налази непосредно испод очне дупље. За инервацију непца задужене су поједине гране максиларног нерва (''{{јез-лат|Nervus maxillaris''}}).