Античка грчка комедија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м {{спојити|Стара комедија}} |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
Но по уметничкој вредности и утицају на каснију европску књижевност далеко изнад свих других форми издваја се атичка комедија, која се данас конвенционално дели на стару, средњу и нову.[[Стара атичка комедија]] сачувала се у виду 11 целовитих [[Аристофан]]ових комада, [[Средња атичка комедија|средња]] је сачувана само у фрагментима, које је већином забележио [[Атенеј из Наукратиса]], а [[Нова атичка комедија|нову]] познајемо пре свега из опсежних [[Папирус|папирусних]] фрагмената [[Менандар|Менандровог]] дела.Велики [[Грчка филозофија|грчки филозоф]] [[Аристотел]] написао је у својој ''[[Поетика (Аристотел)|Поетици]]'' (око 355. пне.) Да је [[комедија]] "подражавање нижих карактера, али не у пуном обиму онога што је рђаво, него онога што је ружно, а смешно је само део тога; јер смешна је нека грешка и ругоба која не доноси бола и није погубна; на пример: смешна [[Театарске маске|маска]], то је нешто ружно и наказно, али не боли <ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg034.perseus-grc1:1449a Aristotel, ''Poetika'', 5 (1449a)] (Aristotel, ''O pesničkoj umetnosti'', Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988, prev. [[Miloš N. Đurić]]).</ref> Спој [[Драма|драмске]] радње са богатством [[Музика|музике]] и [[Плес|плеса]], као и [[Лирика|лирских]] глумачких делова, чини грчку комедију, нарочито стару атичку, умногоме налик каснијим [[Оперета|оперетама]] или чак [[Мјузикл|мјузиклима]].{{sfn|Sironić|Salopek|1977|p=122}}
== Порекло и почеци комедије ==
[[Датотека:Thalia sarcophagus Louvre Ma475.jpg|мини|десно|[[Талија]], [[муза]] комедије, гледа у комичку маску]]
Почетке комедије и најстарије фазе њеног развоја карактеришу велике непознанице и недоречености, с обзиром на то да та тема није била предмет значајног интересовања ни онда када је о њој било много више доступних информација него данас.[[Стара Грчка|Грци]] су се ретко занимали за антикварска испитивања, те су дуго сматрали да комедија не завређује посебну пажњу, "јер се првобитно", каже Аристотел, "комедија није озбиљно узимала.Комичко песницима [[Архонти Атине|архонт]] је тек касно одобрио [[Хор|хор]], а њега су раније чинили добровољци (εθελονται).Тек онда кад је комедија добила одређене уметничке облике, спомињу се познати њени песници.А ко је увео [[Театарске маске|маске]] или [[Пролог|прологе]] или повећао број [[Глумци|глумаца]] и друго, није познато ". <ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg034.perseus-grc1:1449b Aristotel, ''Poetika'', 5 (1449b).]</ref> Формалну дефиницију комедије Аристотел не даје, али је можда одређује као "опонашање онога што је смешно" (μιμησις του γελοιου), односно као "подражавање нижих карактера (μιμησις φαυλοτερων), али не у пуном обиму онога што је рђаво, него смешног дела оног што је ружно". <ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg034.perseus-grc1:1449a Aristotel, ''Poetika'', 5 (1449a).]</ref> С друге стране, постављала се теза и да је Аристотелова формална дефиниција комедије данас изгубљена, али да је морала да личе његовој дефиницији [[Трагедија|трагедије]], односно да је комедију описивала као неку врсту прочишћења, тј. катарзе (καθαρσις) одређених осећања путем смеха и поруге.
== Референце ==
{{reflist}}
| |||