Папа Фабијан — разлика између измена

'''Свети Фабијан''' био је 20-ти [[рим]]ски [[папа]], од [[236|236.]]. до [[250|250.]]. године.

Према легенди потицао је из околине [[Рим]]а. По записима [[Евсевије Цезарејски|Јевсевија из Цезарије]] наводно је пошао у [[Рим]] да присуствује избору новог [[епископ]]а, али док је скуп спроводио процедуру избора на раме му је слетела [[голуб]]ица што је окупљенима био знак да је у [[бог|божја]] воља те је '''Фабијан''' одмах изабран за епископа. Посвећен је [[10. јануар]]а [[236|236.]]. године. Одмах се показао као добар организатор и администратор. Поделио је [[Рим]] на седам квартов или [[ђаконат]]а и овластио је сваког од ђакона да обавезно штити и води администрацију у својој [[болница|болници]], одржава [[Капела (грађевина)|капеле]] и гради нове сакралне објекте уз обавезу да му у договорене дане шаљу извештаје о стању у кварту. Утврдио је дефинитивна звања у [[црква|цркви]]. Први именовани [[клер]]ици звали су се ''инкардинати'' од чега ће касније настати назив [[кардинал]]и. Њих седморица чинили су први савет епископата – ''-{Sacro Collegio}-''. Овај орган ће временом прерасти у кардиналски колегијум.

Своју службу Фабијан је обављао током владавине цара [[Филип Арабљанин|Филипа Арабљанина]] ([[244]]-[[249]]) кога је [[Јероним Стридонски|Свети Јероним]] век и по касније оценио као добронамерног и наклоњеног [[хришћани]]ма. Наредни цар [[Деције Трајан]] сматрао је да је сваки хришћанин опасан за његово царство и наредио је репресије према хришћанима. Издао је [[едикт]] према коме су се сви грађани морали јавити петочланим комисијама које су се налазиле у сваком месту. При појављивању сви су били обавезни да искажу покорност према паганским боговима. Многи хришћани одрекли су се своје вере а такве су називали ''лапси'' или ''цадути'' што значи посрнули. Ипак већи део хришћана остао је веран својој вери чак и по цену мучеништва. [[Клер]] и [[епископ]]и држали су се храбро и достојанствено што је било веома важно јер је циљ власти био да обезглави [[хришћанство]]. Жртве овога таласа били су епископи [[Јерусалим]]а и [[Александрија|Александрије]], као и патријарх [[Антиохија|Антиохије]] ''Бабила''. Сам епископ Фабијан страдао је по смртној пресуди [[20. јануар]]а [[250|250.]]. године и сахрањен је у [[крипта|крипти]] за римске епископе калистовог гробља.